A onda narednih mesec dana su bila ispunjena nasim ponovnim dopisivanje ili preko neta ili sms porukama. Nemogu a da ne izdvojim neke detalje tog dopisivanja:
Ja: “Nemogu da docekam dan kada cemo se ponovo videti. Neznam sta mi vise nedostaje, ti kao sestra, ti kao ljubavnica, tvoje slatke dosalice i tvoj prelepi osmeh, ili tvoje telo boginje.”
Ona: “Toliko te volim ljubavi moja i jedva cekam kada cu ponovo biti uz tebe i jedva cekam kada cu ponovo biti na tebi. Stalno sam vlazna i mislim na tebe.”
Ja: “Tako bi ti je sada polizao slatko, ugurao jezik, prst, a mozda i jos nesto.”
Ona: “Jel bi voleo da to jos nesto uguras sestri”
Ja: “Voleo bih seko, a jel bi ti volela da se nabijes na njega”
Ona: “Jao bato… tako bi volela, mastam o tome vec deset godina i veruj mi da ono sto smo uradili kao da mi nije dovoljno”
Ona: “Ahh… neznam bato… guram sebi prst sada, ah… a zamisljam da si ti u meni… ahhhh…. videcemo kad dodjem, to bi bilo prelepo, potpuno….”
Ja: “Znam seko da nije dovoljno, znam, neznam dali smemo, ali bih jako voleo da idemo do kraja, on mi je non stop krut i jako me boli, smirio bi se samo kada bi bio duboko u tebi.”
Ona: “Ahh… neznam bato… guram sebi prst sada, ah… a zamisljam da si ti u meni… ahhhh…. videcemo kad dodjem, to bi bilo prelepo, potpuno…. ”
Ja: “Tako bih te dobro jebao… prelepo… i ja ga drkam… i zamisljam kako ti punim pickicu.”
Ovakve i slicne prepiske smo cesto imali narednih mesec dana, tako da nisam imao vremena da razmisljam o bilo cemu drugom sem o sestri i njenom dolasku kod mene. Mada, kada smo razgovarali telefonom i kada nismo bili, napaljeni, da tako kazem, razgovarali smo sasvim normalno, o njenom i mom poslu, desavanjima i novostima, ali ipak, ni jednog trenutka ne zapostavljajuci predstojece leto i nekoliko meseci koje cemo da provedemo zajedno oboje se nadajuci predivnim trenucima koji nas zajedno ocekuju.
