Vinkica je bila u sendviču između nas dvojice, kao svetlost između dva ogledala — svaki pokret koji joj je poklonjen odbijao se u talasima uzdaha, nežnosti i nevaljalih šapata.
U jednom trenutku, uzdasi su joj postali dublji, izraženiji
– “Tako…..tako……aaaaaahhhh……ooooooohhhh….mmmm…..nastavite s nabijanjem vaših macana u moje rupice……ooooo daaaa….daaaa…..jebite me…..jebite me….mmmm” – glasno je šaputala i stenjala Vinkica obraćajući se nama, pa je onda pogledala u mog dedu Dragoslava i dodala uz osmeh, „A ti… ti si kao vino koje greje stomak, pa mi se sve u glavi okreće.“
Dragoslav se nasmejao tiho, ali sigurno, nastavljajući da mesi njene dude kao što se mesi hleb — pažljivo, s osećajem da svaki tren može biti poslednji. Njegov jezik se kretao po njima kao da miluje ne led, već toplinu samog jutra. A Vinkica je uzvraćala — svojim uzvicima, svojim telom koje se savijalo i pružalo, kao da želi da zagrli sve nebo iznad njih.
– “Aaaaaahhhh……..mmmm…..oooo kako ste divni… osećam vaše kurčeve kako pulsiraju u mojim rupicama – mici i šupčici…..aaaaaaahhh”
izustila je između dva uzdaha
– “Mmmmm……moji nestašni muškarci… zna li neko koliko volim da se jebem…..oooooohh ?“
Dok su pokreti postajali usklađeni, naša tela kao da su plesala u ritmu koji se nije mogao čuti, ali je bio prisutan u svakoj pori — moj kurac i dedin, svaki u svojoj misiji, duboko u njenim najskrivenijim prostorima — mice i šupčice — koje su ih primale bez imalo otpora, a oni su pulsirali u njima.
Sve se ubrzavalo — ne kao trka, već kao poslednje poglavlje balade, kad već znaš kako se završava, ali želiš da traje još. Vinkica je uzvikivala sitne nevaljalosti, nežno, s osmehom i treptajem u očima. Nije bilo ni stida ni kajanja, samo želje da ovaj trenutak ne pobegne.
I onda, kao da je sam vetar zastao da im da prostor, Dragoslav i ja smo svršili u njenim rupicama – mici i šupčici.Nismo govorili ništa, a Vinkica koja se neko vreme ljubila sa mojim dedom je zabacila glavu unazad i naslonila se na mene, dok su joj usne bile širom otvorene kao da će nešto da kaže a oči zatvorene – bio je to vrhunac zadovoljstva za nju.
Beli sokovi naše sperme — topli, puni značenja i tihe strasti — oslobodili su se iz naših kurčeva, prodrli su duboko.U Vinkicinoj pizdi deda Dragoslavovi, a u šupčiči moji sokovi, kao pečat jedne noći koja nije tražila objašnjenja.
– “Ooooooohhhhh…..ovo je moje najbolje veče i najbolji seks koji sam do sada imala……sva sam napunjena i prepunjena vašim belim sokovima…..aaaaaaaaahhh !!!” – uzdahnula je i uzviknula Vinkica poslednji put,dublje nego ikada, telo joj se zatreperilo kao kad kap rose padne u zrelo grožđe.
Moj deda i ja smo se menjali, čas je on jebao u pičku,čas ja,… čas je on jebao otpozadi kad je bila na sve četiri,a nakon toga ja, a najviše smo voleli da je jebemo u misinoraskoj pozi kad je ležala ispod nas i više puta joj napunili pizdu i šupčicu, da je iz njih tekla naša sperma poput bujice.
I mir se vratio.
Tišina nije bila prazna — bila je sveta.