Nakon toga je krenuo da joj liže pičku i gura prste u nju koja se nenormalno grčila, kada je pogodio njenu G-tačku.
– “Aaaaaaahhh……aaaaaahhhh…..ooooohhh….mmmmm….jaooooooo” – jecala je i uzvikivala Vinkica.
Zatim je Vinkica zatvorila oči i prepustila se uživanju— bila je kao reka u koju smo ušli bez straha da ćemo se utopiti.
Ja sam krenuo da se ljubim sa njom, pa sam se spustio niže da joj mesim,gnjavim,stiskam i mazim bujne sise, a nakon toga sam ih uzeo i krenuo da joj ližem i grickam bradavice dok su njene okembešene sise bile čas u mojim rukama, čas u levoj ruci mog dede Dragoslava, pa sam uzeo svoj kurac i krenuo Vinkicu svojim kurcem da jebem među sisama i išao tako sve do njenih usana, a ona bi mi tako liznula kurac.
Zatim sam joj ga dao da mi ga puši i obrađuje jezikom.
Nakon pušenja mog kurca, ustala je istovremeno sa mojim deda Dragoslavom, ja sam legao na krevet na leđa i namestio se, a ona je sela na moj kurac. Preusmerio sam ga u njenu šupčicu, a ona se spustila i zajahala ga, a deda Dragoslav joj je prišao, i svojim glavićem izlupkao pa protrljao njenu micu i klitoris, pa ga nagurao u nju i polako krenuo je da je jebe
– “Aaaaaaaahhhhh…..” – viknu Vinkica kad je deda Dragoslavov kurac skliznuo u njenu micu.
Njegov kurac, pun životne snage, bio deblji i veći od mog, ušao je i krenuo da istražuje dubine njene pizde kao radoznali putnik koji ne traži izlaz, već se divi svakom koraku, svakom zavoju tog tajanstvenog sveta. Njegove ruke, jake i grube, mesile su njene sisurde kao da oblikuju hleb — pažljivo, posvećeno, sa ljubavlju koju reči ne mogu da uhvate.
Zatim se njegov jezik spustio na njih, lagano ih ližući, kao da su sladoled u najtoplijem danu u julu — dugim, strpljivim pokretima, izazivajući uzdahe iz dubine njenog bića.
Ja sam bio iza nje, mazeći joj leđa, rame,sisurde i vrat, povremeno joj nežno vukao kosu, jer sam znao da joj to prija — kao podsetnik da je neko uvek tu, prisutan i budan, da je vodi kroz tople, spore talase.
Moj kurac, nešto manji ali mlađi i nestrpljiviji, tražio je svoj put kroz dubinu njene šupčice, kao da želi da pronađe tačku gde sve počinje i gde sve prestaje. Bio sam tiho prisutan, ali snažno vezan — telom, duhom, pogledom.
U tom trenutku, jedan od nas — ne znam više ni da li sam to bio ja ili moj deda — pljesnuo ju je po guzi. Ne kao kaznu, već kao znak igre, kao treptaj u ritmu koji smo svi delili. Vinkica je uzdahnula, osmehnula se poluotvorenih usana i naslonila glavu na jastuk, kao da je sve oko nje konačno dobilo smisao.
Tu, u toj sobi prepunoj topline, disali smo svi u istom ritmu — telima ogoljenim, ali bez stida, u svetu gde je svaki dodir bio odgovor, a svaka tišina — obećanje.
– “Aaaaahhhh…..aaaaahhhh…..oooohhh….mmmmm….mmmmmmm” , disala i stenjala Vinkica sve brže, svaki izdah bio je kao tiha pesma vetra što se gubi među klasjem. Njeno telo je podrhtavalo u ritmu dodira koji su dolazili s obe strane, kao da su dva sveta odlučila da se spoje baš kroz nju. Bilo je to ono stanje između sna i jave, kad duša zatreperi, a telo govori istinu koju reči ne mogu da izgovore.