[Scena 1: Letnje popodne u kraju. Odraslih nigde. Dvorište, klupice, žbunje. Troje mladih od 18–20 godina sede i ćaskaju, jedan momak, dve devojke u letnjoj garderobi.]
[Dolazi DEDA – sed, debeo, osmeh od uha do uha, nosi plastičnu kesu iz prodavnice i lulu u zubima.]
Deda (veselo): „Dobar dan, deco! Šta radite? Sećate se kad ste još trčali golišavi ispod aspra? E, kako vreme leti…“
[Svi se kiselo smeškaju.]
Deda (namešta se da sedne, pa „iznenada“ nešto „gubi“):
„Jao, ček, ček… gde mi je to… nešto mi ispade… možda ovde… možda baš ispod tvoje klupice, curo… nemoj da mrdneš…“
Deda (mrmlja sebi u brk):
„Srećom pa nose gaće, danas su deca normalna, nije ko ono…“
(zastane i pogleda drugu devojku)
„… Ili možda i ne nose, he-he… šalim se, šalim se!“
[Momak iz ekipe zbunjeno ćuti, pokušava da se nasmeje da ne bi bilo neprijatno.]
Deda (okrene se ka momku, u šali):
„A ti, junače… aj reci dedi… raste li pače, a? Ha-ha!“
(pauza, deda se okrene ka devojci)
„A ti, dušo – je l’ ima nešto za onu tvoju slatku rupicu? Šalim se, ne ljutite se, ja sam matora budala!“
Narator (naglo ozbiljno):
U ovoj sceni svi su punoletni.
Ali deda – nije normalan.
I nikakvo “šalim se!” ne briše granicu koju je upravo prešao.
[Scena 2: Ista klupica, isti deda, ista deca – samo što sad jedna devojka reaguje “bezobrazno”.]
Deda (nakon što je izgovorio već poznatu rečenicu):
„A ti, dušo – čuvaš li svoju tajnicu, ima li nešto za onu tvoju slatku rupicu?“ – reče deda Nebojša pa pipnu Nikolinine gaćice ispod suknjice
„Šalim se, šalim se… ako može da se gleda, može i da se pita, jel’da?“
Nikolina se postide i ucrvene,ustade sa klupice pa ode.
[Druga Devojka Nađa ga pogleda, bez izraza lica. Spušta pogled na svoju nogu. Gleda ga direktno u oči. I onda – diže nogu u sandali i polako je prisloni uz njegovo koleno.]
Nađa (hladno, bez emocije):
„Šta je, deda, hoćeš da vidiš još? Hoćeš da te češkam, a?“
(počinje da ga blago gura nogom kao da ga češka, ostali u šoku)
„Evo ti, uživaj malo, kad već tako voliš mlade…“
[Deda se ukoči. Ne zna da li da se smeje, zbuni se. Prvi put – nema odgovor.]
Momak (zbunjen, pokušava da reaguje):
„Ej matori, aj’ nemoj… Ovo više nije smešno…“
Nađa (gleda u momka):
„A bilo je kad je on mene pitao za rupicu?“
(Nađa pogleda dedu)
„E, deda, nije više dvadeseti vek. Sad devojke znaju da igraju tvoju igru. Samo bolje.“
Momak počinje da gleda Nađu zbunjeno
– “Šta je jel’ igra mečka ?”
– “Muuuu šta me gledaš” – reče drsko i bezobrazno Nađa
Deda se okrenu ka dečku pa mu šapne
– “Najslađe je piče kad mu prva dlaka niče”
Nađa je to koliko toliki razumela pa reče dedi
– “Znači matori voliš piletinu , a ?” – reče Nađa i nastavi da ga sandalom mazi po kolenu i tako krenu da ide sve do njegovih grudi i glave
Mladić ih je samo gledao i povremeno zurio u Nađine grudi.
Nađa to primeti pa reče
– “Ne skidate pogled sa mene,vidim ja” – reče Nađa
Letnji dan lenjo se razvlačio po selu, a Nađa, deda Nebojša i Marko — sedeli su u hladovini stare lipe na drvenoj klupi ispred zadružnog doma. Vrućina je terala zrikavce da zvrče, ali u tom kutku vazduh je bio gust od neke druge vrste napetosti.