Stan je bio mali, samo kuhinja, kupatilo i soba, ali sasvim dovoljno za njega samog. Bio je blizu fakulteta i menze što je bilo najbitnije. Nije imao veš mašinu tako da sam mu rekla da svaki vikend dođe kući pošto je fakultet bio blizu, u gradiću pored, autobusom mu je trebalo svega sat i po do kuće.
Komšinica: “Bože Ceco, pa zar ne možeš da se strpiš makar jedan dan? Sin tek što ti se smestio u stan a ti ga već gnjaviš.” – govorila je moja komšinica dok sam ja nestrpljivo gledala u monitor računara.
Ceca: “Joooj… još uvek piše offline. Vidiš ovde ovo crveno, e kad bude zeleno i bude pisalo online znači da je na vezi.” – pokazivala sam joj prstom na ekran.
Komšinica: “Vidi ti nje. Otkad se ti razumeš u tehnologiju? Do juče nisi znala ni SMS da pošalješ.”
Ceca: “Gnjavila sam ga skoro mesec dana da mi sve objasni, kako šta, gde da kliknem kako da se javim, kako da pozovem… Mislio je da neću skontati, ali ima mama klikere, oo daaa…” – ponosno sam zaključila.
Komšinica: “Pa lako je tebi kad predaješ engleski u školi. Ja to što piše ništa ne razumem. Mi smo kao deca morali da učimo nemački. Nego, ako sam dobro shvatila, ova kamera ovde te snima i onda on tebe vidi na svom kompjutoru? I šta onda? Jel možete da pričate?”
Ceca: “Upravo tako, a imam i ove slušalice, vidiš na njima je i mikrofon tako da možemo praktično besplatno da pričamo i da se gledamo koliko hoćemo! Trebala bi i ti da uvedeš ovaj internet… sjajna stvarčica.”
Komšinica: “Ma, pored onog mog lenjivca od muža za kojim spremam i perem… samo mi još taj intramet fali.”
Ceca: “Hahahaha… IN-TER-NET! A ako ćemo da budemo potpuno iskreni, internet pruža mnogo zanimljivih stvarčica… da, daa…!” – namignula sam joj.
Komšinica: “Jaooooj Boože Cecoo… pa ne misliš valjda na one…” – prišla mi je da mi šapne – “…bezobrazne filmove? Čujem da ih je i ova naša voditeljka snimila. Znaš ona matora?”
Ceco: “Bezobrazni, bezobrazni, nego šta. Da, videla sam taj njen snimak… nije se baš proslavila.” – odgovorila sam i nastavila dalje. – “ Znaš da sam sama evo već skoro dve decenije, i mogu ti reći da od kada sam otkrila porniće ponovo sam srećna i zadovoljna! Vidi ovaj moj osmeh! A i mnogo bolje spavam nakon što… razumeš šta hoću da kažem!”
Komšinica: “Pa ti si potpuno prolupala! Ruku na srce, ja nisam sama ali kao da jesam. Tebe je muž ostavio davno, a evo ga ovaj moj, nije me pipnuo još od one slave u Kikindi pre 5-6 godina kad se napio pa me spopao u kolima. Ali ti, što kažeš – pornići, ili kako već… nije to za matoru ženu kao što sam ja!”
Ceca: “Varaš se. Pa ja sam evo mlađa od tebe svega par godina, ali se i sa 43 osećam mnogo mlađe i zadovoljnije nakon što sam pronašla sebi ovu zabavu.”
Komšinica: “A reci mi… jel ti svaki dan… mislim, gledaš to?” – bila je veoma radoznala da sazna.
Ceca: “Pazi ovako, svako veče pred spavanje umesto onih tužnih romana koje sam čitala pa posle nisam mogla zaspati do pola noći, e sad umesto njih nađem nešto na internetu za šta sam raspoložena, može neki filmić, može i neka pričica, veruj mi ima jako dobrih, i polako na posao. Posle samo ugasim računar i spavam kao beba.”
