Nakon,rekla bih,tajnog skandala u srednjoj školi,gde sam radila 14 godine kao profesor matematike,dobila sam premestaj u jednom gorštackom selu,270 km od grada gde sam radila.Naime,direktor srednje škole me uhvatio na delu dok sam se u službenom wc u,tucala sa jednim kolegom,7 godina mlađi od mene.Ipak,sreća u nesreći,taj matori metuzalem od direktora,očajnički je pokusavao da zaposli svoju ćerku, a moja situacija mu je bila win win.
Već sutradan sam sa njim obavila razgovor I to je bila prava ucena.Pošto je u gore pomenutom planinskom selu,takodje očajnički bio potreban prosvetni radnik,nastavnik, direktor me ucenio da sama tražim premeštaj tamo,što automatski ostavlja prostor za njegovu ćerku,a za uzvrat on će sve zaboraviti I staviće tačku na ono što je video.
Druga opcija je bila da on napise izveštaj I prijavu o svemu onome čemu je bio svedok.To sam odmah odbacila I prihvatila promenu radnog mesta.
Olakšavajuća okolnost za mene lično jeste ta sto nisam nikome polagala račune.Razvedena,45godine,deca oženjena,imaju svoje živote,tako da sam nakon dve nedelje dobila odgovor ministrastva da prihvataju moju molbu.
Četiri sata mi je trebalo da dodjem u to selo.Stan sam izdala, a u selu sam imala besplatan smeštaj dvoiposoban stan u sklopu škole koja jeste starinska,ali vidi se odmah da se redovno održava I da je aktivna pošto je pohađaju i niži I viši razredi.Iznenadila sam se kad sam dobila informaciju da tu školu pohađaju 40 učenika iz još nekoliko okolnih sela,od kojih su sedamnaest mojih učenika.
Jeste svaki početak težak, ali lako sam se uklopila.Predavala sam matematiku, fiziku i hemiju,dok su ostali nastavnici I učitelji dolazili ko dopuna časova iz obližnjeg gradića koji je udaljen dvadesetak kilometara.
Odmah sam primetila da su seoska deca mnogo mirnija,kulturnija I pazljivija na časovima,što mi je bilo kao melem na ranu zbog cele te bezizlazne situacije u kojoj sam bila.Mogu slobodno reći da sam se odlično uklopila u novu radnu sredinu I uopšte okruženje,što su mi unajvećem pomogli kolege I žitelji tog sela.
Jedino sa čim sam imala male probleme jesu predmeti koji su mi ponekad bili nametnuti kao zamena,ali vešto sam se snalazila I predavala iz knjige.Takođe je problem bio I Goran,romsko dete,koji je u to vreme bio najstariji u školi,jednom je ponavljao četvrti razred I osmi.
Kad sam napisala problem uopšte nemislim na ponašanje učenika,već na to sto nije znao ni osnovnu matematiku.Nisam mogla da verujem da učenik sa šesnaest godina još uvek ide u osnovnu školu a ne zna tablicu množenja a za složenije operacije da ne govorim.Sa njim u osmom razredu išla su još tri đaka,a jednom se dogodilo da su sva tri đaka osmog razreda odsustvovalo tog dana,osim Gorana.
Bio je to treći čas I baš sam se potrudila da makar malo utičem na Gorana kako bi shvatio brojeve.I dok sam mu objašnjavala nekoliko puta sam hvatala njegove poglede u moje grudi,na sta sam odavno navikla jer su mi povelike,skoro pa petica.Da navikla sam da me uopšteno krišom zagleđuju u grudi,ali nisam na to pridavala pažnju baš kao I tada dok sam se trudila da Goranu objasnim tu famoznu tablicu množenja.