Pretpostavljam da možete naslutiti da život možda neće proći bez poneke prepreke na putu kada saznate da je vaše ime rezultat pijanog pogrešno napisanog slova. Kada je moj otac otišao da prijavi moje rođenje u matičnu službu, nije mogao da odoli da usput popije jedan pivo. Jedno pivo pretvorilo se u nekoliko, a do trenutka kada se zateturao u matičnu službu, jedva je mogao da drži olovku da potpiše zvanične papire.
On i moja majka su poreklom bili iz Irske, doselivši se na južnu obalu Engleske kao mala deca. Upoznali su se, venčali i nastanili se blizu grada Portsmuta na južnoj obali, i nije prošlo dugo pre nego što sam se ja pojavila, hiljadu devetsto sedamdesete. Te godine, irska pevačica Dana pobedila je na Pesmi Evrovizije, i moje ime je odlučeno na osnovu toga.
Osim što je tata pogrešio. Ljubazna gospođa u matičnoj službi ponudila je da u njegovo ime popuni sve osim potpisa, jer je mogla da namiriše miris piva koji je iz njega izbijao. Ona je greškom stavila slovo ‘y’, a on je bio previše pijan da bi primetio. Očigledno, bilo bi moguće ispraviti grešku, ali moja majka je odlučila da joj se ipak više sviđa ime Dejna. Zanimljivo, nemam srednje ime. Tata je verovatno bio previše pijan da bi se setio čak i da je trebalo da postoji.
Ako zvučim grubo prema roditeljima, ne želim tako da zvučim. Imala sam veliku sreću što sam odrasla u stabilnom domu punom ljubavi, sa mamom i tatom koji su ostali zajedno do kraja. Preminuli su u razmaku od nekoliko meseci jedno od drugog pre deset godina, 2016. – mama od raka, a tata je, po mom mišljenju, umro od slomljenog srca. Njihova smrt je bila još jedna prepreka na putu.
Naravno, uz padove, bilo je i neverovatnih uspona. I dalje negujem uspomenu na dan kada sam se udala za Marka, na divnoj ceremoniji u jedriličarskom selu na južnoj obali, blizu Čičestera. Bilo nam je blagoslovljeno hladnim, sunčanim oktobarskim danom i volela sam što sam u centru pažnje. Tata me je ‘predao’ mladoženji i kasnije mi je rekao da je to bio najponosniji trenutak u njegovom životu.
Na neki čudan način, bilo mi je olakšanje što tata nije bio živ da svedoči mom i Markovom razvodu nakon dvadeset tri godine braka. Razišli smo se 2018. godine, a razvod je okončan godinu dana kasnije. Tada sam imala četrdeset devet godina. Tata bi bio tako razočaran u mene. Razvod nije bio direktno Markova krivica; bila je moja.
Oduvek sam znala da sam biseksualna i to sam entuzijastično potvrdila kada sam otišla na fakultet da studiram ekonomiju. Danas to zovu ‘broj tela’, što po mom mišljenju uvek zvuči kao da je osoba serijski ubica. U svakom slučaju, moj broj tela tokom tri godine fakulteta bio je blizu trocifrenog broja, podjednako podeljen između muškaraca i žena.
Nikada nisam rekla mami ni tati da sam bi, pa su oni prirodno pretpostavljali da sam strejt. Moje najveće žaljenje u životu je što im nikada nisam rekla istinu. Ako su znali, nikada nisu pokazali. Moje drugo najveće žaljenje je što to nisam rekla ni Marku. Venčali smo se pet godina nakon završetka fakulteta, u trenutku kada sam očajnički želela da imam decu. Imamo dvoje dece koja su izrasla u fine mlade ljude; očekujem da će me ćerka uskoro učiniti bakom, što je zastrašujuća pomisao. Ne osećam se još kao ‘Baka Dejna’.