Naravno, Mark je saznao. Naivno sam mislila da mogu to da sakrijem od njega i možda bih i uspela da se Džodi nije iznenada pojavila pred našom kućom jedne nedelje popodne. Bila sam u bašti i čula Marka na ulaznim vratima. „O, zdravo Džodi, kakvo prijatno iznenađenje“, rekao je, pristojan i šarmantan kao i uvek. „Uđi, molim te. Mislim da je Dejna u bašti. Mogu li da ti donesem nešto za piće? Kako bi bilo čaj? Ispatio ju je do terase gde sam se sunčala. „Vidi, Dej“, rekao je veselo. „Imamo gosta. Staviću vodu za čaj.“
„Džodi, koji otkud?“, siktala sam čim je Mark bio van domašaja sluha. „Šta dovraga radiš ovde? Dogovorile smo se da je moja kuća zabranjena, zar ne?“
„Ne mogu više da izdržim, Dejna“, rekla je tihim šapatom. „Nisi me zvala od petka, a morala sam da te vidim. Želim da budemo zajedno, samo nas dve.“ Njene reči, prošaptane kroz stisnute zube, pale su kao bomba. Sranje; zaljubila se u mene, a ja sam bila toliko fokusirana na naš seks da to nisam primetila.
Čula sam Marka kako stavlja šolje čaja na poslužavnik i hvata ‘neposlušnu kutiju’, kako smo je zvali, onu punu čokoladnih poslastica. Ukopala sam se i počela da se molim da Džodi ne kaže ništa kompromitujuće. „Evo nas, dame“, osmehnuo se Mark. „Čaj i Twix pločice. Dakle, šta te dovodi ovamo, Džodi?“
Kada gledate film o ubicama ili snajperistima, imaju onaj pogled kada su na putu da povuku okidač. Miran, proračunat, nemilosrdan pogled. To je bio pogled koji je Džodi imala u tom trenutku. Zgledala sam je, odmahnula glavom i bezglasno izgovorila: „Molim te, ne!“, ali sam znala da je uzaludno.
Džodi je pogledala direktno u Marka i mirnim glasom rekla: „Reći ću ti direktno, Mark. Dejna i ja imamo aferu već tri meseca. Zaljubljene smo i ona će te ostaviti da bi bila sa mnom.“ Način na koji je govorila, glasom ravnim i bez emocija, isto bi tako mogla reći Marku godišnjem servisu svog auta, ili tako nešto podjednako svakodnevno.
Mark je spustio svoju šolju čaja, pogledao u nebo i duboko uzdahnuo. „Pa“, rekao je, „to mnogo toga objašnjava, zar ne? Je li to istina, Dej?“ upitao me je.
Nisam imala šta da izgubim. Istina je bila sve što sam imala, pa sam rekla: „Da, prvi deo jeste. Imale smo seks, da, oko tri meseca. Ali nisam zaljubljena u tebe, Džodi, zaista nisam, i neću ostaviti svog muža zbog tebe. Nemam pojma odakle ti ta ideja.“
Tada je sve krenulo. Džodi je briznula u plač i nazvala me zlom kujom, Mark je izgubio živce i viknuo joj da izađe, ona je svojom šoljom čaja bacila na mene, skoro me je pogodivši, a ja sam joj rekla da odjebe i da je gotovo između nas. Džodi je besno izašla, ali je na smešno morala da se vrati, pokuca i zatraži svoj telefon, koji je u žurbi ostavila u bašti. Ipak, kladim se da je to ulepšalo nedeljno popodne našim komšijama. Svaki oblak ima srebrnu postavu.
Mark se držao vrlo dostojanstveno. Nakon što je Džodi konačno otišla, rekao mi je da ide kod svog druga Aleksa. Pokupio je neke stvari i odvezao se, ostavivši me kako jecam u dnevnoj sobi. Nisam sažaljevala samu sebe; jednostavno me je bilo sramota što sam povredila najmanje dvoje ljudi do kojih mi je stalo.