Sedeli smo u velikoj, prepunoj sali na proslavi punoletstva kod rođaka. Muzika je treštala, konobari su raznosili pečenje, a cela familija je bila na okupu. Igrom slučaja, ili namerom moje strine Ane, sela je na stolicu odmah pored mene. Stric je sedeo preko puta, već prilično pijan, i glasno pričao sa mojim ćaletom.
Iskoristio sam gužvu kada su svi ustali da nazdrave. Spustio sam ruku ispod stola, navodno slučajno, i naslonio je na njenu butinu. Ana se nije pomerila. Samo je nastavila da priča sa mojom majkom, kao da se ništa ne dešava. Ohrabren, počeo sam lagano da joj podižem svečanu haljinu i mazim gole butine. Osetio sam kako joj koža podrhtava.
Kada sam zavukao ruku još dublje i prstima dodirnuo njenu mokru pičkicu preko tankih gaćica, okrenula se naglo ka meni. Pogledala me je pravo u oči, ozbiljna i rumena u licu.
“Prestani… jesi li lud, videće nas neko” – šapnula je kroz zube, sklanjajući moju ruku, ali u njenim očima se video čist rezervoar divlje želje.
Oko jedanaest uveče, u sali je postalo nepodnošljivo zagušljivo od dima i alkohola. Ustao sam i izašao napolje, na mračni deo parkinga iza restorana, da udahnem vazduh. Srce mi je još uvek lupalo od onoga ispod stola.
Nije prošlo ni pet minuta, čuo sam zvuk štikli na betonu. Bila je to ona. Pogledala je levo-desno, a onda me zgrabila za jaknu i privukla u mračni prolaz između dva parkirana kombija.
“Nemamo mnogo vremena, moramo biti brzi, stric stalno gleda gde sam!” – rekla je zadihano, a onda me divlje poljubila, uvlačeći mi jezik.
Pre nego što sam išta stigao da kažem, Ana je kleknula na hladan beton. Otkopčala mi je kaiš i farmerke brzim, drhtavim rukama. Izbacila je moj alat i krenula divljački da mi puši. Taj prizor – moja strina u skupoj haljini na kolenima na mračnom parkingu – doveo me je do ludila. Od njenog brzog i dubokog pušenja, krv mi je udarila u glavu i brzo sam svršio u njena usta. Sve je progutala, obrisala usne rukom, a onda me pogledala onim njenim bezobraznim pogledom.
“Misliš da si se izvukao samo sa tim?” – prosiktala je.
Okrenula se, naslonila se stomakom preko haube moga auta i sama raširila noge. Uhvatio sam je za kukove, podigao joj haljinu do struka i svukao gaćice. Moj vršnjak je ponovo bio tvrd kao kamen. Bez ikakve pripreme, zabio sam se u nju do kraja.
“Ahhhhh… mmmmmm…” – prostenjala je prigušeno, ujedajući se za sopstvenu usnu da ne vrisne, jer je samo desetak metara dalje, iza prozora sale, odjekivala muzika i sedela cela naša familija.
“Šta je, Nina, je l’ dobro?” – šaputao sam joj besno, udarajući je s leđa dok je lim na autu tiho ugibao pod nama.
“Jebii me… mmm… brže, jačeee… ahhhh…” – ispuštala je prigušene, tihe uzvike kroz zube, dok joj je glava bila prislonjena na šoferšajbnu. “Tako… uništi me… ahhhh, bratiću moj… brže, uleteće stric!”
Svaki moj udarac je bio rizik, a njeno tiho stenjanje i strah od hvatanja su nas doveli do vrhunca. Svršio sam duboko u nju, dok me je Nina divljački stezala svojim butinama, gušeći poslednji krik u mojim grudima.
