Pozdrav, ja sam Milica, radim kao arhitekta u jednoj firmi, tim lider sam, i kada nešto nije gotovo na vreme (što se retko dešava, ali eto desi se ponekad) direktorka zove mene na razgovor, bila je ljuta, ali imala je razumevanja. Rekla mi je da uzmem jednog radnika kojeg hoću da mu kažem da ostane samnom i da završimo sve šta treba.
Malo o meni – Imam 47 godina, visoka sam 175, lepa u licu, plava kosa, sise solidna trojka, ravan stomak, dupe lepo oblikovano i čvrsto, noge zategnute, ne idem u teretanu niti treniram, ali svaki ili svaki drugi dan idem u šetnju po 10ak km i tako održavam liniju.
Za posao se oblačim prilično poslovno, uglavnom su to uske rolke sako preko i pantalone, ili pantalone i neka bluzica, najviše volim suknju do kolena košulju preko i sako. Zbog mojeg tela sve to izgleda prilično lepo kada obučem.
Inače u braku sam 24 godine, samo sam jednom prevarila muža pre 8 godina na letovanju sa nekim strancem i nikada više, bilo je prilika, ali sam sve odbijala.
Izašla sam iz kancelarije direktorke, a u glavi mi je bio samo jedan lik – Filip. Svi ga u firmi zovemo Fića. Mlad momak, tek je počeo da radi kod nas pre nekoliko meseci, ali je već uspeo da skrene pažnju na sebe. Visok, crn, sa onim širokim ramenima i telom koje očigledno duguje nekom sportu, uvek skockan, ali sa dozom drskosti u očima. Lagala bih kada bih rekla da ga nisam primećivala. Nekoliko puta sam ga uhvatila kako bukvalno “guta” moje dupe dok hodam hodnikom u onoj mojoj omiljenoj uskoj suknji do kolena, a bogami, ni ja nisam ostajala dužna kada prođe pored mog stola u uskoj majici. Hemija je postojala, ali smo je oboje držali pod kontrolom. Do danas.
Prošetala sam do njegovog stola, svesna da me posmatra dok mu prilazim.
„Fićo“, rekla sam onim svojim autoritativnim, ali prijatnim glasom tim lidera, „imamo problem sa projektom za investitore. Direktorka zahteva da se sve završi večeras. Treba mi neko ko je brz i precizan. Ostaješ večeras sa mnom u kasnoj smeni.“
Pogledao me je pravo u oči, a na licu mu se pojavio onaj njegov prepoznatljivi, blago bezobrazni osmeh.
„Sa vama, Milice? Nema problema, za vas sam uvek tu“, odgovorio je malo tišim glasom, a reč „tu“ je naglasio tako da mi je odmah prošla blaga jeza niz kičmu.
Oko sedam sati uveče, kancelarija se potpuno ispraznila. Ostali smo samo nas dvoje u velikoj sali za sastanke, okruženi velikim papirima, nacrtima i upaljenim monitorima. Napolju je već počeo da pada mrak. Skinula sam sako i ostala samo u beloj, blago providnoj košulji i uskoj suknji koja je savršeno isticala moje zategnute noge i čvrstu zadnjicu.
Fića je sedeo pored mene, navodno gledajući u projekat, ali sam osećala njegov pogled na svojim grudima svaki put kada bih se nagnula nad sto da povučem liniju na nacrtu. Vazduh u prostoriji je postajao sve teži, a tenzija se mogla seći nožem…
Taj dan sam obukla belu košulju, 3 dugmeta otkovčana, dole suknja do gole uska i štikle.
Dok sam se naginjala preko velikog stola punog urbanističkih planova, ta tri otkopčana dugmeta na mojoj beloj košulji uradila su svoje. Moje sise, ona čvrsta i solidna trojka, bile su mu bukvalno na tacni svaki put kad bih se pomerila. Osetila sam kako mi se disanje ubrzava jer sam u staklu prozora videla gde Fića gleda. Nije ni trepnuo. Gledao je pravo u moj dekolte, a onda mu je pogled skliznuo niz struk, pravo na moju usku suknju koja je pucala na mojim zategnutim butinama dok sam stajala na visokim štiklama.
