Pozdrav svima, ja sam Katarina, 42godišnja plavuša, lepog lica, lepe građe vitka, visoka, zanosnog dupeta i nogu, sise su trojka čvrste uprkos tome što imam dvoje dece. Udala sam se mlada sa 22 godine i rodila ćerku. Saznala sam da me je tadašnji muž jednom prevario, pa sam odlučila da mu vratim, to vraćanje se pretvorilo u konstantni seks sa jednim muškarcem iz obližnjeg grada. Moj muž je to saznao zatražio razvod vrlo rado sam prihvatila, danas smo u kontaktu samo zbog ćerke.
Nakon nepunih 5 meseci našla sam novog muškarca, sa kojim sam se posle godinu dana uzela, sa njim imam sina od 3 godine. Moj muž radi u Francuskoj, dolazi jednom u 6 meseci, obično kad je neki praznik i za novu godinu. A meni je to previše bez seksa i kurca.
Pred svetom glumim srećnu i ponosnu majku, a ustvari sam nezasita, varala sam muža sa nekim ljudima, koji nisu iz istog mesta, ali se naravno saznalo to nekako, ja nisam marila za to, nego sam se pravila kao da se ništa ne dešava. Sve do jedne večeri dok me jedan moj jebač pokupio i odveo na parking da se jebemo u kolima. Pušila sam mu kurac kada sam primetila siluetu na vratima, pogledala sam bolje videla sam da je to moj mladi komšija iz kraja. Pretrnula sam od straha, prestala da pušim, a i ovaj moj je svršio, rekla sam mu da sam dobila i da ne mogu da se jebem.
Pojurila sam kući i srela Mladena, komšiju od 22 godine, visok crn, krupan dečko, igrao je fudbal u obližnjem klubu.
Srela sam Mladena ispred ulaza. Srce mi je tuklo u grlu, a u ustima sam još uvek osećala ukus onog drugog lika. Mladen me je pogledao onim svojim krupnim, tamnim očima, a na usnama mu se pojavio neki čudan, jedva primetan, bezobrazan osmeh.
“Dobro veče, komšinice. Kasno se vraćaš, a i auto ti je bio parkiran na čudnom mestu”, rekao je tiho, glasom koji je pucao od samopouzdanja.
Znala sam! Video me je na parkingu i znao je šta sam radila u kolima. Progutala sam knedlu, pretrnula od straha da me ne razglasi po kraju, pa sam morala brzo da reagujem. Morala sam da saznam šta planira i da li će me cinkariti mužu.
“Mladene… je l’ si slobodan sutra popodne? Ajde da sednemo u onaj mirniji kafić na kraju naselja, moramo nešto da popričamo”, rekla sam, trudeći se da mi glas ne drhti.
On se samo još više osmehnuo, odmerio me od glave do pete i kratko dobacio: “Može, komšinice. Vidimo se u pet.”
Seli smo u separe u dnu kafića, gde nas niko nije čuo. Mladen je naručio piće, naslonio se i posmatrao me sa onim svojim drskim osmehom mladog sportiste, čekajući da vidi šta ću da kažem.
Pogledala sam ga pravo u te njegove krupne oči. Rešila sam da se ne pravim luda i da ne igram igrice – previše sam iskusna za to. Osim toga, moram da priznam, sama pomisao na to da me je ovaj opasni, nabildovani klinac gledao dok radim one stvari na parkingu, probudila je u meni takvu divlju napaljenost da mi je donji veš već bio potpuno vlažan.
“Dobro, Mladene, da ne kružimo ko kiša oko Kragujevca”, započela sam tiho, nagnuvši se napred preko stola, tako da su mi se grudi skoro naslonile na ivicu, a dekolte mu se stvorio tačno ispred očiju. “Znam šta si video sinoć na parkingu iza igrališta. Videla sam te na vratima kola.”
