Školska kolegica iz osnovne škole, poslije posla obično odem u supermarket jednog poznatog trovačkog lanca obaviti manju svakodnevnu kupovinu.
Kako je bio petak poslije podne, moj najomiljeniji dio tjedna, nisam se žurio nego sam polako obilazio okolo tražeći što bih još mogao uzeti. Za vikend sam bio sam, žena i sin su otperjali na jug. nema veze, meni ne fale, žena pogotovo. Ionako je odnos kao brata i sestre koji se stalno svađaju oko igračaka.
Odjednom je ušla u moj prostor, naši skupovi su se u jednom trenutku preklopili. Prvo me oborio njezin miris, mošus, poludim kad osjetim mošus, noge mi se odsjeku.
Imala je dulju svjetlo smeđu kosu, frizuru joj je očito sredio vjetar, bila je na posebno lijep, seksi način raščupana. Visoka oko metar sedamdeset, stas normalan, ništa posebno, godina između četrdeset i pedeset, zgodna. Bilo je očito da je kao jako mlada morala biti ljepotica.
Kako sam i ja već po godinama polovnjak, meni je izgledala savršeno i dopala mi se na prvi pogled, a uz to još i taj miris. Nisam mogao odoliti i krenuo sam polako za njom, mogao sam ju slijediti ne gledajući, samo po mirisu. Djelovala mi je u majci i trapkama nekao opušteno, nemarno, a upalo mi je da je imala i onako nonšalantno razvezane gležnjerice.
Zaustavila se kod luka, probirala je i opipavala glavice, a i ja sam i u jednom trenutku su nam se ruke slučajno dodirnule, stresao sam se od tog dodira do pete. Luk je bio užasan i poluglasno sam rekao da može glavice prebirati do sutra i da ovo ništa ne valja.
Pogledala me direktno u oči, bile su tamno smeđe, nasmiješila se i rekla da sam u pravu i da se čudi kako se jedno muško razumije u luk.
Odgovorio sam da se inače razumijem u kuhanje i povrće, ali da za ovaj luk čovjek ne mora biti neki stručnjak. Onda sam, ničim izazvan, izvalio da je luk užasan ali da je njen miris božanstven i da su mi se od njega odsjekle noge.
Nasmijala se i otišla prema kasi, a ja sam ostao gledati za njom. Hodala je kao mačka, gipko. Par minuta kasnije ponovo sam je sreo na parkingu, nešto je pertljala oko haube nekog terenca, pitao sam treba li pomoć i ispalo je da treba, jer netko treba povući ručicu , a drugi otvara haubu. Trebalo je dotočiti malo ulja i pomogao sam joj odvrtiti poklopac, dotočila je ulje i zahvalila se na pomoći.
Odjednom me zaskočila pitanjem jesam li ja taj i taj i zar se je ja ne sječam?
Blesavo sam ju pogledao i počeo panično pregledavati film iz prošlih vremena, ali nije bilo pomoći. Uglavnom da skratim bili smo ista generacija u osnovnoj školi i znate onu klasičnu priču o ružnom pačetu, ona je tada bila ružno pače, neugledna, štrkljava.
Putevi su se razišli ona je prošla u srednju u Zagreb, studij negdje vani itd. itd. Spomenula je čak da sam joj se kao klinac sviđao.
Ja sam pomislio u sebi – ti se meni sviđaš sada.
Pitala je još kako mi se može revanširati. Pitao sam u kojem pravcu ide i ispalo je da i ja idem u istom pa sam ju pitao može li me odbaciti dio puta. Inače pješice mi od tog centra treba dvadesetak minuta normalnog hoda do doma. Imao sam dojam da je to s veseljem prihvatila i krenuli smo. Ona je vozila, a ja sam ju gledao i mirisao.
Lepa prica