Ako nisam dobra mužu, bicu dobra drugima (prvi deo)
I opet sam čula poznate reči: „Ti imaš suviše slobodnog vremena…“
Moj muž je stalno zauzet poslovima. Na dobrom je položaju koji donosi puno novca. Sreće razne ljude koji su, zbog prirode posla, umislili da je njihov način života jedini ispravan: novac, položaj, moć, kafane, žene. Ali to nije sve. Najgore je što su počeli da misle da je jedino njihov način života ispravan. Drugi, valjda, ne znaju šta će sa sobom. Ja pogotovu.
Poslove koje obavljam nisu bitni, zamerke o mojoj dokonosti lete na sve strane. Ne izostaju ni „dobronamerni“ saveti kako treba da živim. Imali smo krizu u braku. Prevare je bilo sa obe strane. Naravno, prevario me je sa pravom kučkom na visokoj poziciji. Ženom „za sve pravo u životu“ – trošenje novca, provod, površnost, bezličnost. Samo opušteno i bez stresa.
Rešili smo da to prevaziđemo. Ali nekako se „iskradu“ komentari: „Treba još nečim da se baviš… Suviše vremena provodiš na društvenim mrežama… Stalno pričaš o dodatnoj zaradi, a ne radiš ništa da to ostvariš…“ Samo čekam da mi kaže direktno kako treba da se ugledam na nju. Ne valja ovo, ne valja ono. „Između nas samo seks funkcioniše“.
Da, ja imam „suviše slobodnog vremena“. I danas, nakon još jedne govorancije o tome šta i kako treba i za šta sve nisam sposobna, izašla sam van. Osećala sam tempiranu bombu u glavi. Sela sam u poluprazni kafić na obali. Niko me ne zna, ne moram da se foliram i glumim dobro raspoloženje. Dišem, brojim do deset… Ne pomaže. Dišem…
„Uskoro mi se završava smena“, čujem konobara kako mi se obraća. Gledam u njega. Besna sam i frustrirana. I ne znam kako, ali osećam da se budi kučka u meni.
„Naplatio bih račun, uskoro mi se završava smena“, ponavlja konobar.
Spuštam pogled polako. Tesni šorts napeo mu se u preponama. Svaki milimetar njega ocrtavao se i obećavao. Mhm, možda stvarno treba da poslušam muža i iskoristim to „slobodno vreme“ na pravi način, mada ne na onaj na koji je on mislio.
Gledam konobara direktno u oči i osećam kako mi lice dobija kučkast izraz. „Kako mogu da ti platim račun“, pitam. Nije se dao zbuniti, uhvatio mi je pogled i rekao: „Mislim da ćemo smisliti nešto.“ Pošao je ka šanku. Nisam gubila vreme, pošla sam iz bašte kafića za njim. Osetio me je iza sebe. Spustio je ajncer s praznim čašama i povukao iza pregradnog zida desno od šanka. Srce mi je preskočilo. „Daj sve od sebe, ako mužu ne vrediš, ovom hoćeš“, pomislih.
Odmerio me je od glave do pete. Pogled mu se zaustavio na mojim sisama. Znala sam da su mi adut, želela sam da to i iskoristim. Polako je počeo da ih dodiruje kružnim pokretima. Bradavice su mi iskočile. Pogled mu se usijao. „Volim kad mi ovako plaćaju piće“, reče dižući pogled.
„Ako ne budeš bio dobar, i sutra ću ga naručiti“, uzvratih. Podigao mi je majicu i usisao jednu bradavicu u usta. Halapljivo je počeo da je sisa. Zacičala sam. Prikovao mi je ruke iznad glave uza zid i nisam mogla da se pomeram.
Osetila sam kako mi se gaćice vlaže. Njegov kurac je počeo da kida šorts. Jedva sam čekala da ga stavi u mene. Ali činilo se da on odugovlači, da ga postanem još željnija. Držeći mi ruke jednom rukom, gurnuo mi je prst u gaćice. „Kako si vlažna, jebote, a još ništa nismo ni uradili!“ Gledao me je uporno u oči, bilo je vrelo oko mene, u meni. Gurnuo je i drugi prst. Počela sam divlje da se navlačim na njih, kao da mi život od toga zavisi. Kad je osetio moje grčenje, izvadio ih je. „Ej, mala, ovo je tek početak, ne žuri.“