Stigao sam u New York. Taj grad vam neću opisivati, jer je to nešto što se ne može opisati rečima, ili bar moja malenkost ne poseduje takve kvalitete. Tako nešto treba videti i doživeti. Ono što je najinteresantnije, u New York-u se ne možete izgubiti. Sve se ulice i avenije ukrštaju pod pravim uglom, kao neka velika mreža, te je snalaženje u gradu vrlo jednostavno.
Rešio sam da provedem koji dan u Velikoj Jabuci, i doživim taj najveći mravinjak na svetu. Dalje sam zatim planirao da idem za Chikago.
Momci, bajkeri u Detoritu su mi dali ideju, da ako želim avanturu i dobar provod, krenem trasom koja se zove Route 66. To je bio stari put koji je spajao zapadnu i istočnu obalu Amerike. Taj put dužine oko 4.000 kilometara, prolazio je kroz osam država preko cele Amerike. Više nije u upotrebi, jer je pored njega napravljen moderan auto-put sa nekoliko traka, ali je ovaj ostao kao istorijsko nasledje. Nadimak mu je ”Majka svih puteva”, i san svakog bajkera, čak i Amerikanaca je da taj put prodje celom njegovom dužinom, ili bar neki njegov deo na motoru.
Naravno, Amerikanci od svega naprave biznis, pa tako i od ovoga. Svesni njegovog istorijskog i turističkog značaja, pored puta su razvili razne aktivnosti. Tu možete da naidjete na pumpe, restorane, radionice i svega ostalog u onakvom stanju kako je bilo pre 50 i više godine, kada je put bio u upotrebi. Naravno tu su i suveniri, gradovi koji ožive kada naidje turistička grupa, a u jednoj kafani me je služila konobarica koja je nosila pravi kaubojski revolver. Sve u svemu jedna divna avantura.
Priče koje slede od sada pa nadalje, su vezane za moje putovanje tim putem, i neću se zadržavati na neke turističke detalje. Razlog je taj što zbog toga nisam ni krenuo na taj put. Razlog za moje putovanje je jedna nezaboravna vožnja motorom, i naravno sex na koji ću, nadam se, naleteti tokom putovanja.
Glavni razlog za putovanje je taj što po mnogima postaješ pravi bajker tek kada doživiš i preživiš tako nešto. To mu dodje kao neko hodočašće za bajkere.
Daklem, New York. Ogromne zgrade, ogromna gužva, na ulicama, trotoarima. Iz zemlje izlazi ili ulazi ogromna masa ljudi koja koristi metro. Sve u svemu, jedan ogroman mravinjak koji se ne može opisati.
Brzo i lako sam po uputstvima mojih ortaka bajkera našao kvart u kome se oni okupljaju. Bilo je to jedno mesto ispod bruklinskog mosta gde si mogao da vidiš na hiljade bajkera. Naravno, sve je tu bilo podredjeno njima. Prodavnice, radionice, kafići i sve ostalo. Brzo sam našao smeštaj u jednom hotelu koji se baš nije mogao pohvaliti blještavilom, ali je bar bio jeftin.
Celo popodne sam proveo po prodavnicama snabdevajući se stvarima koje su mi bile neophodne za dugo putovanje koje je sledilo. Kad sam bio gotov sa šopingom, već je bio pao mrak. Ostavio sam motor u hotelskoj garaži i krenuo napolje. Namera mi je bila da nadjem nekog frizera kako bih se ošišao, popijem neko pivo i malo se promuvam medju bajkere, ako Bog da i nekog upoznam.
Slučajno sam nabasao na frizerski salon. Šišanje mi nije bilo toliko potrebno, koliko sam hteo da to uradim sada, jer su me na putu čekali nesnosna vrućina i prašina, pa je bilo praktičnije da mi kosa bude što kraća. Ušao sam u salon i seo na stolicu. Pre mene su bila još dva tipa u redu.
