Mi smo u ranim tridesetim,tip bi trebao biti plus-minus 5 god od nasih, kulturan, obrazovan, pedantan, diskretan, potentan,i ako ne lep,bar simpatican…Reakcije na njene fotke su bile burne,mnogo njih se javilo,i na vulgaran nacin komentarisalo,sta bi joj radili i tako to…ti su odmah otpali,nismo zeleli s takvim tipovima nikakvu komunikaciju…ali nakon izvesnog vremena,dobili smo zanimljivu poruku,vrlo pismenu i kulturnu od tipa,koji je preko bio zigolo,neko vreme,pa je sad ovde,ne bavi se time,ali mu je Maja izgledala “neodoljivo”i morao je da nam se javi i pozdravi nas….
Malo po malo,kako je vreme prolazilo,a mi se skoro svaki dan sretali i razgovarali,uz razmenu fotki,shvatili smo da je vreme da se sretnemo i upoznamo.Dogovorili smo susret u jednom finom restoranu,za subotu u 19 casova.
Ta dva dana do susreta,bili smo napaljeni kao tinejdzeri,nismo znali sta da ocekujemo.Maja je za tu priliku bila vrlo elegantna,tamno braon satenski komplet,sako i uska suknja malo iznad kolena,koja ocrtava liniju njenih bokova i povece guze,bela kosulja,strukirana,tanke carape boje koze,sa halterima i tamno braon sandalice sa povecom stiklom,u kojima su njena lepo oblikovana stopala,i jarko crveni lak na prsticima,dosli do izrazaja…njena duga tamno smedja kosa je uvek bila besprekorna i diskretna sminka na njenom lepom licu…izgledala je prelepo…
Seli smo u restoran,narucili vino,i cekali da nam se pridruzi Boban,tresla nas je jako pozitivna trema,njoj su obrazi bili vreli a ruke ledene…i u jednom momentu,me je pitala
– ”sta mi to radimo,majke ti”?…
– ”nista”rekoh…”upoznajemo se sa nekim novim zanimljivim tipom”…”opusti se,nece te pojesti,ako sedne s nama i popije par pica”
Proslo je neko vreme,a ja sam goreo od zelje da vidim tipa,za kojeg sam poprilicno bio siguran,da ce nam se svideti,i koji ce mi mozda jebati zenu…mozda vec veceras…
Vec 20 min je proslo od kad smo stigli,ali njega nigde…pomislih,da se nije uplasio i odustao,mnogi su mi pricali,da im se to desilo…Vidim tipa,prilazi konobaru,nesto ga pita,i ovaj mu pokazuje u pravcu naseg stola…to je “on”znaci…uzbudjenje raste,kako nam prilazi…hmmm…pomislih…,
– ”nije los”…rece Maja…
– ”mislis”…odgovorih.
– ”Dobro vece,izvinjavam se sto kasnim,ali guzva u gradu je strasna”…pa konacno i da se rukujemo,ja sam Boban,drago mi je…”…
– ”ja sam Maja”…”zoran”…Maja se vec zabrinula”…rekoh…
– ”izvinjavam se jos jednom,i obecavam da cu se iskupiti za ovo kasnjenje”…(smeh)….
– ”a to obavezno”rekoh…
Sedeli smo za manjim okruglim stolom,tako da su nam se kolena skoro doticala,(namerno sam hteo taj sto)on je bio u farmerkama,kosulji i cipalama…izgledao je vrlo pedantno…sedao je sa Majine leve strane,a ja sa desne…uzeo je i on vino,i tako je pocelo jedno od najinteresantnijih veceri naseg zajednickog zivota.Nakon nekoliko minuta razgovora,napetost je pocela da jenjava,Boban je bio vrlo opusten i spontan,razgovarali smo o svemu i svacemu…stigla nam je i klopa,i uz nju druga flasa od 0,75 belog vina…mojoj dragoj su se dlanovi ugrejali,sto zbog vina,sto zbog Bobana i situacije u kojoj se nalazi…ali svidelo mi se sto se opustila…Vreme je brzo prolazilo,vino nam je prijalo..a Maja je raskopcala svoju kosulju,i pred nama se ukazala “pukotina”izmedju njenih jakih cetvorki…znao sam odmah,da zeli da bude pojebana,to vece,ne neko drugo,nego bas to…dok su njih dvoje caskali,otkucao sam poruku:
