Plave Jabuke (Helena)
Nastavak od Plave Jabuke (Predgovor)
1. dan
Bližio se kraj radnog vremena u računovodstvenom uredu. Helena je sjedila za stolom i završavala svoj posao. Dijana je sjedila preko puta nje. Ona je već bila gotova i spremna za odlazak. Helena je često pogledavala u mobitel i razmišljala: – „Daniel još nije poslao poruku o ispitu. Sigurno se još čekaju rezultati. Nema veze, sigurno je sve u redu. Dok se vratim kući, sigurno će me obavijestiti”. Ugasila je kompjuter i ustala sa stolice.
Dijana: – „Jesi li gotova?”
Helena: – „Da, jesam. idem kući sada.”
Dijana: – „Sve si uspjela završiti?”
Helena: – „Da, mislila sam da neću, ali jesam”
Dijana: – „Bravo, vidimo se sutra”
Helena: – „Vidimo se, doviđenja cure!”
Helena je napustila ured, a prije nego što je ušla u auto, još jednom je pogleda u mobitel. „Hm, još ništa” – kaže u sebi, a onda je sjela u auto i otišla. Putem do kuće bavila se svojim mislima: – „Ovaj me posao ubija. Tako je monotono, svaki dan je isti”.
Helena je shvatila da je pogriješila jer nikad nisam diplomirala. Bila je među najboljim učenicima u razredu. Nakon što je rodila Daniela više nije imala motivacije nastaviti školovanje. Odlučili su da ostane domaćica i brine se o djeci dok je Gregor gradio svoju karijeru. Kasnije je prihvatila ovaj posao jer se osjećala beskorisno ne radeći ništa. Ali ovaj dosadni posao ju je psihički ubijao. Imaju dosta visoke troškove života pa davanje otkaza nije opcija, ali Helena je zaista razmišljala o promjeni posla.
Parkirala je auto i ušla u kuću. Brzim korakom otrčala je gore u svoju sobu i uzela odjeću iz ormara a zatim je ušla u kupatilo. Najprije je još jednom pogledala u mobitel, a onda se skinula i tuširala. Nakon tuširanja je obukla svoju ljetnu haljinicu i otišla dolje u kuhinju. U istom trenutku u kuću ulazi Daniel.
Helena: – „Dobar dan”
Daniel: – „Samo dan.”
Daniel je napravio korak naprijed i prišao mami da je poljubi kao i obično.
Helena: – „I, kako je bilo?”
Daniel ju je pogledao u oči i posramljeno rekao: -“Nisam prošao.”
Helena je ostala skamenjena nekoliko sekundi i plačljivim glasom upitala glasno: – “Bože Daniele, što se dogodilo, kako je to moguće?”.
Daniel: – „Ništa se nije dogodilo, samo nisam dobro proučio zadnje gradivo jer sam mislio da znam sve o tome i to je bio je jedini dio na ispitu koji sam krivo riješio. Ništa strašno.”
Helena: – „A-ali to nije moguće, kako se to moglo dogoditi?”
Helena je postala vrlo nervozna i uzrujana.
Daniel: – „Daj mama, smiri se i ne dramatiziraj. Pao sam jedan ispit u životu i što sad?”
Helena: -”Ne možeš samo tako pasti na ispitu, nešto nije u redu s tobom!!! Još nikad nisi pao na ispitu…”
Helena je počela nekontrolirano vrištati i u tom trenutku Mia je sišla niz stepenice u kuhinju.
Mia: – „Šta se ovdje događa?”
Daniel: – „Ništa, mama ima živčani slom.”
Helena: – „Tvoj brat je pao na ispitu, eto što se dogodilo.”
„Oh, moj savršeni braco, kako si mogao… „ – Rekla je Mia ironično.
Daniel: – „Mama se smiri, ja idem u sobu.”
Daniel i Mia su se popeli stepenicama, ostavljajući uzrujanu majku u kuhinji.
Helena je pričala sama sa sobom: – „Ne, ne. To nije moguće. Nikada nije pao na ispitu. Nešto se događa. Kako je moguće da nisam primijetila da se nešto događa s njim? Sve je to zbog mog glupog posla. Ne stignem se brinuti za djecu. Kvragu i taj Gregorov posao. Nikada nije kod kuće. Ne mogu sve sama. Možda Daniel ima ljubavnih problema. Ili je možda ušao u krivo društvo. Bože, možda se počeo drogirati, oh ne…”
