Nije se udostojala odgovoriti ni na jedno moje pitanje ili komentar, pa se nisam više ponižavao već sam fućkajući vozio, da joj pokažem koliko sam dobre volje. Ona se opet skrivala iza kose.
Kad smo stali pred njenom zgradom izletila je ko metak iz auta, zalupila vrata i, iako sam mislio da će mi možda pred ulazom poslati makar kakav značajan pogled, nije se okrenula. U haustoru je ili pregorila žarulja, ili je ona nije ni pokušala upaliti.
Ja se nisam odmah odvezao. Sjedio sam buljeći u volan i razmišljao što će biti dalje, kako će se sve ovo odraziti na mene.
