Ko zna šta bi se desilo da žena svojim očajničkim krikom nije uzbunila komšije u susjednoj kući.
Njen suprug je nakon toga otišao i nikada se više nije vratio.
Pala je na koljela a sin joj je prišao i zagrlio je. Oboje su plakali, od straha, ljutnje ali i olakšanja.
“Gotovo je, mama”, rekao je Edvard i zahvalio bogu što je uslišio njegovu molbu.
Od tada je samohrana majka živjela sa svojim sinom, potpuno mu se posvetivši. Uskoro su se preselili u grad i ostavili prošlost za sobom.
Ostali
Konačno su mogli da predahnu. Život je najzad bio prijatan i tekao je ustaljenim tokom…
Sve dok se jednoga dana odnos između majke i sina nije promijenio, iz korijena.
