Hoću da vidim kako njemu pušiš kurac, pa ćete me obojica puniti

Ovog vikenda putujem za Beograd, da posetim strinu, na hiruskoj klinici – operisala se… – rekoh dvojici kolega, sa kojima sam radila na salteru za naplatu…

– Kakva slucajnost, i mi treba da kupimo hranu i vitamine za golubove… – rece Jovan.

– Mogla bi nam biti vodic kroz Beograd, koliko cesto tamo putujes… – dodade Sinan.

– Vidim, golubovi su vam do sada gladovali! – nasmejah se…

– U Pristini su hrana i vitamini duplo skuplji…

– A posete su u bolnicama oko jedan popodne…

– I autobus stize oko tri-cetri ujutro, sta ces raditi sama celo pre podne… – utrkivali su se, ubedjujuci me…

– A ja cu krenuti kasnije, pa cu i kasnije stici… Setacu… Kalemegdan, Knez Mihijlova, kupiti nesto na Bulevaru, i dok stignem do bolnice, bice vreme za posete!!! – zestoko sam se branila…

– Dobro de koleginice, a sto ti tako uporno, nas izbegavas… – rece Sinan.

– Dosta mi je vas na poslu, jos mi u Beogradu trebate…

– Nemoj tako koleginice… – Jovan ce…

– Sta “nemoj tako koleginice”, po vas dan mi ne date mira… Cas me pipkate… Pa cupkate… I stipkate, a da ne govorimo o tome, kada smo sami u slter sali, za dupe i sise hvatate!!! – skoro sam vikala sva crvena u licu… -I celo vreme mi se nabacujete, obasipajuci me nepristojnim ponudama, kao uostalom i evo sada!… – i tako nesvesno dolivala ulje na vatru, a u sebi sam sama sebe psovala: – Sta mi bi da se izlanem!

– A tebi kao to da smeta… – rece Jovan… -Nisi se tada ovako zustro branila!

– Nisam…

– Jer ti se svidjalo…

– Neee… – neuverljivo cu ja… – Nije zato, vec je uvek mogao neko da udje i osujeti vase namere, za nesto vise od toga…

– A da li bi ti se svidelo… – oped ce Sinan…

– A sta to??? – naivno upitah…

– Paaaa… Nesto viseee… Vece, nego sto tvoj muz ima… – smejuljio se Sinan…

– Naprimer ovoooo! – gotovo viknu Jovan, pa izvadi iz pantalona narajcanu kurcinu od preko dvadeset santimetara!

Zacudih se, cas – pre ga izvadi, i kako mu se tako brzo dize…

– Bitangooo!!! Sram te bilooo!!!… -mucala sam uplasena a ipak dovoljno pribrana da utvrdim dimenzije njegovog “alata”… Bese to ogromna kurcina od oko 24 sm. a debljine, otprilike kao kulen!

– Dobar vi dan… – rece starkelja, ulazeci u salter salu… – Ja bih da platim… – na te reci Jovan pobeze u susednu prostoriju, pre nego ga je cicica ugledao sa sve isukanom kurcinom!

– Sinane naplati!… – rekoh, uzeh torbicu i smugnuh… – Ako neko pita, kazite, pozlilo joj detetu…

– Ili tebi!… – provirujuci iza vrata, dodade Jovan…

Ja odoh, izazovno njisuci kukovima, ponosna sto sam izazvala onakvu erekciju kod mog kolege, ne bih se zacudila, da ga je tu iza vrata, gledajuci za mnom, na brzaka izdrkao!

Pri ulasku u autobus, dobro osmotrih putnike, i sa olaksanjem utvrdih da moje kolege nisu medju njima.

– Verovatno su otisli onim ranijim polaskom… – pomislih…- Ili jos bolje, uopste nisu ni otputovali!

Ululjkana takvim razmisljanjima, dremala sam, i tek kada sam ugledala Toranj na Avali, pocela sam da sredjujem sminku i frizuru, u nameri da zasenim Beogradjanke, i ocaram Beogradjane… I naravno, posetim bolesnu strinu!

Izbegavajuci dosadne taksiste, uputi se ka tramvaju za Kalemegdan.

– Zokiii!!!… Zoriceeee!!!… – cula sam dozivanje, iz baste obliznjeg kafica.

Noge su mi se odsekle!!! Ipak su doputovali onim ranijim autobusom… Htela sam, da se pravim da ih nisam cula, i ignorisuci ih pobegnem…

– Zoko!… Utrnele nam noge cekajuci te! – rece Sinan, sustizuci me… – Hajdemo Zoko, da makar kafu popijemo, a posle svako svojim putem… Ubrzo nas sustize i Jovan, i udruzenim snagama ubedjivali…

– Samo kaficu i nista vise!… – ne verujuci ni sam sebi sta kaze, rece Jovan.

– Dobro, ali samo kaficu… – ubedise me, svesna da dva muskarca koji oblecu oko jedne zene, a ona kao “tvrdi pazar” vise licili na stanicnu kurvu i njene buduce musterije, a ne na kolege sa posla, koji su se eto “Sreli” u Beogradu…

Nismo ni primetili da smo vec presli i autobusku stanicu i dosli preko puta zeleznicke stanice, ispred neke kafane, cevabdzinice, sta-li, koja se zvala “ANT”… Pokusase da me tu uguraju, sto ja odlucno odbih, znajuci ko se sve na takvim mestima skuplja…

– E vala, ovog puta nam neces pobeci! – hvatajuci me odlucno pod ruku, rce Sinan.

– Samo da poijemo pice…- uporno ce Jovan… – Uzecemo taksi, da nas odvede gde zelis!!!

Iz zelje da se sve sto pre zavrsi, znajuci da nece nikako odustati, popustih…

– Hajdemo u ovaj hotel!

Udjosmo u zgradu na koju je krupnim svetlecim slovima, od vrha pa do prizemlja pisalo: HOTEL POSTA…

Uputili smo se ka restoranu, koji je u to vreme zvrjao prazan.

Nije mi promaklo gurkanje recepcionera i njegove koleginice, a i u isto vreme pogledi divljenja koji milovase moje telo, i zavist prema dvojici krsnih i zgodnih muskaraca koji su me pratili…

Raskomotili se, i odmah se dogovorismo da udarimo po “Rubinovom Vinjaku”…

Redjale su se ture…

Razvezali jezici…

 

          Pocese sa lascivnim intimnim pitanjima: “Da li si u brak usla nevina?”… Ili… “Jesi li ga ikada prevarila?”… Pa… “Koliki mu je kurac?”…

Vrdala sam, neuverljiva u svojim odgovorima, pa se odlucih za kontra-napad!

– Kazi mi Sico, jel’ istina da ti Jovan jebe zenu, nesto sam nacula…

On ucuta… Pocrvene kao bulka… Pa pokusa nesto da kaze…

– Ih jebao sam ti ja i njegovu zenu… A, i njega!!! – grohotom se nasmeja… – i, to ni sam ne znam koliko puta…

– A ja sam tvojoj zeni bio prvi!… – pokusa da parira Sinan.

– Pa, kada ti je bila rodjaka, ali kada je osetila mojih dvadeset bez glave – na tvoj je zaboravila!!! – triumfalno ce…

– Mislis???… – podrugljivo ce Sico…

– Dobro de… Samo se zezamo… – pokusavala sam da smirim situaciju… – A da li ste jebali koju koleginicu…

– Od koleginica, samo si ti ostala, a da te nismo jebali!… – zakluci Sinan.

– A od kolegaaaa… Nisam jebaoooo… krenu da kaze Jovan…

– U redu… U redu… – prekidoh ga… – To me ne interesuje… Ali me zanima, da li ste ih obojica jebali???

– Pa naravno, mi sve delimo…

– K’o braca rodena!!!

– A, koja je najbolja “Jebaljka”?!… – zapitah…

– Ti!!!… – u glas povikase, toliko glasno da pogledah, osvrcuci se levo-desno, da nas neko u blizini nije cuo… Naravno, da je strah bio izlisan, jer u sali smo sedeli samo mi…

– K… Kkkkako?!…

– Lako!…- Jovan ce… – Njih smo toliko puta jebali, da smo ih vec izgustirali…

– A, ti si … Osecam to… Veliki potencijal!!!… – gotovo je mucao Sico…

– Kada bi probaliii… Mozda bi se razocaraliii… – cikala sam ih.

– Vala, da probam – pa da umrem!… Ne bih zalio! – teatralno ce Sinan.

– A, ja nebih zalio sve ove pare… – pa pokaza poveci stos dinara i deviza, jovan ce…

-I ako seee jeebem… – preplicala sam jezikom, od ko zna kojeg vinjaka… – Ne jebem se za pare, vec iz zadovoljstva!!!

– Pa bices zadovoljena!… Nego sta!!!… – rece Sico, nezno mi uzimajuci ruku i prinese je usnama… – A, ti ljaperu jedan, upotrebi pare za nesto pametno… – pokazujuci mu ocima prema portirnici!

Obasipao mi je poljupcima ruku od prstiju pa sve do nadlaktice…

– Ti si gospodja… Cmok!!!… Ti si Dama!… Cmokkk! Cmok!!!… – Ti si nasa Kraljicaaa… – rece, i pade mi nicice pred noge… Lubio je sve od potkolenice, preko kolena, pa butine…

A ja sam se sve vise uzbudujuci plasila – samo da nas neko ne vidi!!!

– Nemojte to ovde!… – povika Joco… – Evo uzeo sam sobu, pa se tamo jebite!… – sve masuci kljucevima od hotelske sobe, ispred moga nosa… A, ja kao hipnotisana, mahanjem kljuceva, k’o u onim filmovima gde hipnotizer mase dzepnim satom, hipnotisana ili ne… Pijana ili samo dooobro cefnuta… Tek, kao robot krenuh za Jovanom…

Izgledala sam kao kucka u tranju, za kojom ide copor pasa… Tome je doprinelo, moje kurvinsko izuvijanje i njihanje kukovima prolazeci pored zabezeknutih portira i portirke!

Ne znam, ni kako, ni cas pre, ali vec sam sedela na velikom francuskom lezaju…

Njih dvojica su otrcali u kupatilo…

Mogla sam da pobegnem – ali nisam… Ni sama nisam znala zasto sam tu… Ili sam, ipak, znala sta me ceka…

U trenutku kada oni veseli utrcase u sobu goli, mlatarajuci svojim ogromnim kurcinama… Svatih… Zelela sam da dokazem da sam zista: “Najbolja jebaljka u preduzecu!!!”…

Nih dvojica legose sa moje leve i desne strane, nadrkavajuci i onako narajcane kurceve… I ako sa Jovanov vec videla, ovako iz blizine mi se cinio jos impozantniji…

Ni Sicov suneceni tj. obrezani palamar nije zaostajao za Jovanovim, ipak za “glavu” je bio kraci, od Jocinog, i za nijansu tanji…

Otrcah i ja, skidoh se i na brzinu se “plaknuh” na zeleci da dangubim…

Kada sam se pred njima pojavila i rasirila peskir u koji sam bila uvijena, nasta muk… I onda su zapljeskali dlanovima uz urlik odusevljenja!

– Pa ti brijes picku!!!

– Kakvu pickicu imas, kao smokvicu!!!…

– Ma kakvi smokvica, picka joj je kao sljiva pozegaca!!!… – utrkivali su se u komplimantima mojoj pedantno obrijanoj pickici…

– Vidi kakve sise ima kao da nije decu dojila!!!

– A stomak ni trunke sala!!!

– To da si najbolja jebaljka, pretpostavljamo, da ces nam dokazati, ali zato smo sada sigurni da si… – rece Jovo, pa se okrenu kolegi da mu zavrsi recenicu… – Najbolja riba u preduzecu!!!… – kao, da mu procita misli, rece Sinan…

– Jel ti to sto brije picku K’o Turkinje!? – zajedljivo ce Jovan, pa brzo dodade… – I ja se sa tobom slazem!!!

U zelji da moju inicijativu pogresno protumace, njima prepustih za pocetak sve, a posle – ko zna!!!

Legla sam izmedju njih sve drhteci od nelagode i uzbudjenja!

Ipak, nije sve jedno, ozbiljna udata zena, majka dvoje dece, gola sa dva, takodje gola muskarca, na krevetu u hotelskoj sobi, i to jos sa kolegama sa posla!!!

 

 

 PRETPLATA

Možda Vam se sviđaju i ove
Komentari