Luz ju je vukla za kosu, povlačila na sebe, sve dok se nije smirila. Kad se spusti čitavim tijelom na krevet, kao po komandi, Dunja ustade i začas se obuče.
Priđe do uzglavlja, vlažno i strasno poljubi Luz, zatim i do mene, zagrli me i poljubi gotovo isto kao nju. Na tren je dohvatih za guzu. Ne odgurujući me, tiho nam reče:
– Oboje mi se sviđate. Bilo mi je baš lijepo, ali moram sad da idem…
Nestala je u hodniku. Nas dvoje se pogledasmo saučesnički, pa legoh preko nje, ljubeći je i smijući se. Nježno me je lupkala po dupetu, dok mi se opet dizao…
𝔻𝕠𝕕𝕒𝕛 𝕤𝕧𝕠𝕛𝕦 𝕡𝕣𝕚č𝕦 𝕚 𝕠𝕤𝕧𝕠𝕛𝕚 𝕓𝕠𝕕𝕠𝕧𝕖 𝕫𝕒 ℙℝ𝔼𝕄𝕀𝕌𝕄 č𝕝𝕒𝕟𝕤𝕥𝕧𝕠