Gledali smo dalje, očekujući neki spektakl, ali akcija je bila totalni promašaj. Kolega se popeo na nju, napravio jedva desetak brzih, nespretnih trzaja, disao kao da će da dobije infarkt, i posle bukvalno pola minuta se skljokao preko nje, skroz gotov. Seks je trajao kraće nego što je nama trebalo da se skinemo u fotelji.
Luka je glasno prsnuo u smeh, ponosno se uspravivši na krevetu. „Nensi, pa ovaj tvoj komšiluk je smešan… Lik je završio pre nego što je uopšte ušao kako treba!“, prostenjao je od smeha, gladeći me po boku.
Dok sam kucala poruku, Luka me je privukao još bliže sebi, njegova topla ruka je skliznula na moje dupe i počeo je lagano da ga mazi, ostavljajući me u potpunom transu.
„Pusti je sad… sutra ćemo se snimiti mi, Nensi. Pokazaćemo joj šta je pravi seks, pa neka gleda i plače“, prostenjao je drsko, a ja sam se samo bezobrazno nasmešila i zaključala telefon.
Sutradan, čim smo se probudili odmorni, atmosfera u sobi je bila naelektrisana. Luka je upalio kameru na telefonu, postavio je na savršeno mesto na noćnom stočiću i krenuo u napad. Namerno me je okrenuo od pozadi, naguzio me na ivici kreveta i bez ikakvog pardona uleteo u mene svom snagom.
Znala sam da nas kamera snima, i u glavi mi je bila samo Ana – htela sam da namerno poludi od ljubomore. Zato sam se drala tri puta jače nego obično, glas mi je pucao od pohote, a soba je odjekivalja od mojih brutalnih krika. Poludeli smo oboje; Luka me je iza leđa udarao divlje i nemilosrdno, a ja sam urlala iz sveg glasa, bacajući glavu unazad dok me je njegov ogroman alat kidao. Snimak je ispao čist, bolesni greh.
Čim smo završili, uzela sam telefon i odmah joj poslala taj video.
Nije prošlo ni minut, telefon je bukvalno eksplodirao od njenih poruka. Ana je bila u potpunom šoku, potpuno izluđena onim što je videla.
„Pa ovo nije čovek, Nensi… ovo je životinja!!!“ glasila je prva poruka, a odmah ispod nje je stiglo ono što sam i čekala, crno na belo:
„Molim te, hoću da me upoznaš sa njim. Moram da osetim ovo.“
Kada smo se vratili sa Ohrida, sve se brzo vratilo u staru kolotečinu, ali tenzija između nas troje je tek počela da ključa. Par dana kasnije, Ana i ja smo sedele u našem omiljenom kafiću u kraju, pile kafu i pretresale detalje sa puta, kada se na vratima pojavio Luka.
Prolazio je pored našeg stola, opušten i bezobrazan kao i uvek. Pogledao me je pravo u oči, savršeno glumeći predstavu za javnost.
„E, ćao Nensi! Kako je bilo na putu?“ javio mi se sasvim kulturno, kao običan komšija iz zgrade.
„Ćao, Luka. Evo, super, odmaram malo sa drugaricom,“ odgovorila sam sa skrivenim osmehom, a onda pokazala rukom ka njoj. „Ovo je Ana.“
Luka se okrenuo ka njoj, a Ana je istog sekunda poskočila sa stolice. Navodno je ustala iz čiste kulturne pristojnosti da se rukuje sa njim, ali ja sam je znala u dušu – namerno se izvila, zategla onu svoju usku suknju i isturila dupe pravo u njegovom pravcu, šaljući mu jasan signal da je videla snimak i da je spremna. Luka je pružio ruku, odmerio je od glave do pete onim svojim gladnim pogledom, kratko proćaskao i produžio do šanka.
