Kada je krenuo ka izlaznim vratima, krenula sam za njim, onako gola i ulepljena, samo da ga ispratim. Ali, na samom izlazu, Fića se naglo okrenuo. Uhvatio me je čvrsto oko struka, pribio moje golo telo uz zid hodnika i divlje, strastveno me poljubio poslednji put za to popodne. Ruka mu je skliznula naniže i snažno je u šaku uhvatio moje veliko, fitnes dupe, privlačeći me uz sebe.
“Hvala ti, Marija… Ispunila si mi jedan dugogodišnji san”, šapnuo mi je drsko na uho, ostavljajući me bez daha.
Pogledala sam ga sa zagonetnim poluosmehom, ignorišući svaku pomisao na Tinu i muža. Znala sam šta oboje želimo.
“Nema na čemu, Fićo”, nasmejala sam se tiho. “Završiću ti ovo. Prekosutra ti lično donosim gotov rad u tvoj stan.”
Njegove oči su momentalno zasijale. Savršeno je znao šta to znači – znao je da ću do tada popiti tablete i da prekosutra u njegovom stanu više neće biti nikakvih kočnica ni prekidanja. Samo je klimnuo glavom, nasmejao se i otišao, ostavljajući me da zaključam vrata i odem pod tuš, brojeći sate do našeg sledećeg viđenja.
