«Bok…kaj je to stiglo..?»
«U kuhinji sam, ne čujem te», na brzinu sam maknula ruku s pizde i navukla hlače a magazine bacila na stolicu pored. Lice mi je sigurno bilo crveno od svršavanja, ali neće on to primijetiti, mislit će da sam se zarumenila nad šparetom.
Poljubio me u obraz i bacio kovertu na stol, čini se da mu ništa nije bilo neobično, «Ovo je nešto sa suda», pokazao je na poštu. «Stari hoće još love. Sto posto.»
Spustila sam pogled prema košulji i hlačama da vidim jel sve u redu.
«Rekli smo da nećeš tako govoriti o ocu. On ti je ipak…otac, neovisno o svemu što se dešavalo samnom i njim, i kao otac te voli.»
Nisam htjela pothranjivati tu mržnju među njima, iako sam znala da mali ima pravo. Starog je bolio kurac za njega, zadnji put ga je nazvao u jesen!
«On je kreten i ti to znaš. Otvori, ajde baš otvori pa ćeš vidjeti da sam imao pravo. Hoće lovu, garant.» Uzeo si je sok iz frižidera.
«Sranje…», Toma je imao pravo. Bilo je to pismo od advokata. Samo je na tim kovertama pisalo moje puno ime, Ana Raguž – Milardović. Tražili su sastanak kako bi sporazumno mužu prepustila vlasništvo nad vikendicom! Nikako si nisam mogla oprostiti što nisam slušala savijete na vrijeme; muž i ja vodili smo skupa biznis, tj. ja sam ga vodila a on je skakao okolo kao moj potrčko pokazujući kurvama vizitku na kojoj je pisalo ‘generalni direktor’ i rasipao novac koji sam JA zaradila, na droljanje po Opatiji, Rimu, najskupljim restoranima.
Nije bio glup, kad smo se razvodili uopće nije htio udio u firmi jer ne bi znao šta i kako. Ovako je gospodin bio nezaposlen, ja sam mu davala lovu za život, a kako je vikendica kao i kuća bračna stečevina, imao je pravo na pola, iako sam to sve JA svojim rukama podigla.
Mrzila sam ga…jednostavno neopisivo. Bila bi mu u stanju smjesta prerezati vrat da mi je tako nešto rekao u lice a ne preko službene pošte, ali zbog Tome nisam htjela stvarati još veće zlo i govoriti sinu kakvo govno ga je napravilo.
«I? Imam pravo, jelda? Hoće lovu.. Koji je to luzer, pičku materinu!» Sjeo je na stolicu preko puta mene.
«Nemoj mu dati više ni kune!» Pogledala sam sina. Nosio je ispranu majicu i bermude. Od oca je naslijedio snažna prsa i mišićave ruke, bar neka korist od tog jadnika. Ali nas je čekala druga tema. S ovim nek se bave odvjetnici.
«Slušaj ti… «, vratila sam pismo u kovertu i razmišljala kako da počnem.
«Kaj sad?», i dalje je bio bijesan zbog tate.
«Kaj? Čaj! Eto kaj», podigla sam Cathouseove sa stolice i odsklizala ih po stolu prema njemu. «Ovo sam ti našla u sobi.» Trudila sam se ne zvučati previše napadački. Baš me briga što drka, brinuo me incest i to sam htjela raspraviti. »A u pizdu…», bio je posramljen, samo je buljio u naslovnu stranicu. Pružila sam ruku preko stola i nasumično otvorila na fotki jebanja brkatog tatice i klinke. Maloj se po licu razlijevao blaženi osmijeh.
«Da, baš u pizdu…i to materinu! To je bila i moja reakcija, sine», prekrila sam rukama lice da ne bi skužio kako se smijem. Bilo mi ga je baš žao. «Sori Toma, nisam ti kopala po stvarima», rekla sam kad sam se uspjela uozbiljiti. «Slučajno sam srušila ormarić i to je ispalo van.»
Mrak priča