Kakve komplimente?
Pa sad, … svakakve. Blago se osmehnula.
Kao na primer?
Pa prvo one lepe. Da sam lepa, da sam zavodljiva, da sam zgodna, to svakoj ženi prija kad čuje, eto!
Izgovarala je to nekako zadovoljno, tako da sam shvatio da je njoj to “njegovo udvaranje” stvarno prijalo.
Rekla si I naborajala prvo one lepe, a koji su to drugi komplimenti, “neki ružni”???
Pa valjda I sam znaš koji se komplimenti daju ženi koja te privlači!
Pa ti, koje si upravo nabrojala, ne znam koji su komplimenti druge vrste.
Bože šta me teraš da ti govorim, pa mislim na one komplimente koje upucujes ženi koja te … uzbudjuje … koja te sexualno privlači,…….malo je zastala pa zatim nastavi – da sam sočna, … … kako bi mi radio ovo i ono, kako noću ne može da zaspi već … – zastala je na kratko – razumeš?
Ne, ne razumem?
Kako ne razumeš? Da noću mašta o meni.
Mašta o tebi, hoćeš da kažeš – napravio sam pauzu, a zatim kratkim potezom ruke, pokazah simulaciju drkanja kurca ??? Da to noću radi misleći na tebe?
Mama je momentalno napućila usne, kao da će da prasne u smeh, zbog moje simulacije drkanja kurca i potvrdno klimala glavom, a lice joj se iskrivi u nekakav bezobrazni osmeh.
Da, baš to!
Dozvolila si klincu od dvadeset godina da ti govori šta bi ti radio, da ti govori koje kakve prostote, pa sin može da ti bude, unuk može da ti bude.
Znam zlato, znam, šta da ti kažem … … ti si insistirao da ti kažem, a tako me je sramota, pred tobom.
Iskreno nisam joj verovao da je sramota u ovom trenutku, jer joj je licem još uvek bio razvučen nekakav bezobrazan poluosmeh. Na njenom licu više nisam primećivao sramotu, već totalno suprotno, kao da je bila nekako ponosna, što je mladi Sergej drkao noću misleći na nju.
Ne mogu da verujem, da tebi zreloj ozbiljnoj ženi može da prija da ti neki klinac govori prostote … … … još mi reci da te je to – bilo mi je teško da kazem, ali sam ipak izgovorio – uzbudilo!
Slegnula je ramenima, u fazonu, pa šta da radim, kad me to uzbudjuje.
Hteo si da ti ispričam sve, I eto ja sam ti ispričala. Ništa ti nisam prećutala.
Zatim je iznenada ustala sa svoje stolice i sela u moje krilo, grleći me oko vrata. Baš je teška, pomislio sam.
Ovo će da ostane medju nama, jel tako zlato, nećeš ništa reći tati?
Umiljavala mi se tražeći od mene da sakrijem njenu prevaru.
Uhhh – uzdahnuo sam, klimajući glavom potvrdno – neću, naravno da neću, bolje da nikom ne govorim ništa.
Valjda ti je najvažnije to što sam ja, nepovredjena I čitava, a sve ostalo je manje bitno. Jel tako?
Tako je,u pravu si – znao sam da manipuliše samnom, kao i mnogo puta do sada ali za mnogo sitnije stvari, i uvek bih joj to prećutno dozvoljavao, pustio sam je I ovaj put, mada je stvar bila jako krupna.
Ja znam koliko ti mene voliš, I da mi nećeš zameriti, što sam, kako da se najbolje izrazim, posrnula sa malim Sergejem, jer ni ja tebi ne bih zamerila kad bi se tako nešto tebi dogodilo, … da recimo, ti posrneš i prevariš Marinu (moju suprugu) znaš da bih te pokrivala, I da niko nikad ne bi saznao, a ona pogotovo.
Znaš I sam koliko bi tako nešto donelo problema.
