Živela je kao klinka preko puta mog dvorišta, a onda su njeni ušli u keš, i preselili se u silikonsku dolinu, a kuću u kojoj je odrasla sa bliznakinjom iznajmili… posle 20 godina, odjednom nove komšije, neka slatka devojka oko 25-6 godina i matorac bar 15 godina stariji od nje… ona je samo rekla da je sa 17 pobegla od roditelja da bi bila sa njim, i da je sad trudna, pa su njeni odlučili da joj ipak obezbede normalan zivot, i da se vrati u gajbu u kojoj je odrastala…tad mi je sinulo ko je 🙂
Prošlo je jos par godina, ona je odmah posle prve rodila i drugu devojčicu za manje od godinu dana, i kao i ja uživala u roditeljstvu… gotovo istovremeno, oba naša braka tonula su, a nas dvoje kroz par minuta dnevnog ćaskanja postajali sve privrženiji jedno drugom…(ne, nije to ljubav, samo razumevanje onog drugog, ali dovoljno za dublju vezu nas dvoje)
Ona je ubrzo oterala matorog kurvara, ja sam i dalje bio u nesrećnom braku… kada sam se razveo i odselio u drugi kraj, često smo pili kafu, otvoreno pričali o izgubljenim danima… primećivao sam da je Ina imala po kojeg dečka, ali čisto da nadoknadi što je pre bila samo sa onim matorcem… videlo se kroz priču i zezanje da polako “sustiže” mene po iskustvu, a ja sam počeo da razmišljam kako bi bilo da probam te slatke usnice i malenu Inu…
Posle nekoliko meseci, kad je dobila zvanično papire, odveo sam je u jedan kafić da je častim sto se i ona rešila bede, a nakon toga, dok je svako išao na svoju stranu, pozalio sam joj se u SMS-u da ipak nije sve kako treba…iako smo se zezali do tada porukama, sve uvijeno i indirektno, ona je odgovorila da ne zna na šta mislim i da moram da joj kažem sta tačno hoću
Poslao sam joj tako detaljan opis šta maštam i šta bih joj uradio, a ona mi priznala da je to lepo ali da nije o meni nikad mislila da ću tako nešto da joj kažem
Vreme je sporo prolazilo, narednih par meseci sam povremeno isticao svolju želju da joj sve iz poruke pretočim u stvarnost a ona je kroz naše ćaskanje bivala sve opuštenija…
jedno veče, dok sam uživao u igri svog tima, stiže poruka od Ine “do kad ti traje ta utakmica?”
-“do oko pola 11”
-“a stižeš li kući u neko normalno vreme?” (tu ja naslutim nešto, i kažem sebi da je taj dan baš radostan… em je 7:0, em ću večeras da pretočim san u javu!!!)
Ja odgovaram da će mi sigurno otići bus (skoro nikad kolima ne idem zbog haosa oko Autokomande satima pre i posle utakmice) i da ću verovatno doći u stari kraj, tačnije kod komšije preko puta nje sa kojim sam odrastao…
-“ti znaš da je on kokoška i da je već zaspao 🙂 dodji kod mene, imaš ovde slobodan krevet u dnevnoj, deca spavaju već a ja ću u spavaću, ionako ujutru treba da mi pomogneš oko štelovanja ulaznih vrata”
pomislih, “izgleda da ćeš da dobiješ štelovanje nečeg drugog”, ali joj odgovorih sa “HVALA PUNO” i “vidimo se za oko sat ako naidje bus ka Konjarniku”
Odgledah poslednjih 10 minuta utakmice u takvom nestrpljenju kao da igramo finale kupa šampiona, i jedva dočekah uzdignute ruke nas četrdesetak hiljada… otišao sam do kola, i lagano pustio da se prvi talas ljudi udalji, a zatim otišao do prodavnice u kraju koja radi celu noć i pazario njenu omiljenu Milka čokoladu 🙂
