NA GRANIČNOM PRELAZU (TROJKA):
Moj muz i ja cesto volimo da odemo do susedne Madjarske u shoping i odmor, da li su to banje ili poseta gradova nije ni vazno, nama je uvek lepo i iskoristimo sve maksimalno.
Nekada taj odlazak ume da bude naporan ali najvise zbog cekanja na granici jer cesto su velike kolone i izgubi se po nekoliko sati sto je za mene gubljenje vremena naravno. Na svu srecu, ovaj put, odlazak tamo je prosao zaista brzo i tako smo dobili jos nekoliko sati na vremenu za neke druge stvari.
Inace, mi smo par srednjih godina i volimo avanture, iako smo vec dosta toga prosli zajedno sami i navikli se na raznorazne situacije koje se jednostavno u zivotu dese.
Ono sto se nama desilo promenilo je kod nas mnogo toga, narocito posle ovog iskustva o kojem cu vam pricati.
Naime, poseta Budimpesti prosla je zaista sjajno i cinilo se da ce produzeni vikend proci kao nikada do sada (pa i nije). Laganom voznjom autoputem uz slusanje nase omiljene muzike stigli smo i do granicnog prelaza koji je ovog puta bio zaista naguzvan automobilima. Ocekivali smo da ce nase cekanje potrajati ali se nismo previse uzrujavali vec smo sedeli i jednostavno cekali.
Priblizavajuci se kucicama u koje se predaju pasosi, cesto smo vidjali dve prilicno atraktivne granicarke koje su u radnom odelu ( pantalone, kosulja, pendrek, lisice, znacka) cirkulisale oko automobila, gledale prtljaznike a takodje i vozace.
Posto sam vec pomenula da smo avanturisti, gledajuci u njih, prozborila sam mom Branku kako njih dve izgledaju zaista lepo i sexy u toj opremi. On se samo nasmejao i rekao da verovatno dobro rade svoj posao i nasmejao se. Na to sam mu odgovorila kako ne bih imala nista protiv da nas pretresu kada su vec toliko u centru paznje haha.
Inace, ni nas dvoje nismo bili za “baciti”
Cesto su nam prijatelji govorili kako izgledamo kao par koji zavrsi u mastarijama drugih, sto nam je strasno imponovalo. Ja kao brineta srednje visine, lepih grudi i debljih bradavica, ocrtanih usana sto sam inace i najvise volela na svom telu, uz guzu koja je bila jaca ali uvek zategnuta. Moj Branko, visok i sirokih ramena, uvek dobar stajling pa cak i sportski, bio je magnet za neke lake koje je on, priznaje mi, uvek lako odbijao jer ima mene. Uvek sam mu i verovala, zato smo uzivali u svemu.
I tako smo i mi stigli na red i predaju pasosa. Vec pomenute devojke i njihove kolege patrolirali su oko auta a onda je jedna prisla do nas i pitala sta vozimo, odakle se vracamo i gde smo bili. Kada smo obavili kratki info. razgovor, mislili smo da cemo brzo biti pusteni ali se ipak vratila i trazila da pomerimo svoje vozilo na oznaceno parking mesto. Nama naravno nije to bio problem, i cak smo se slatko nasmejali, ali su trazili da se razdvojimo kako bi uradili pretres u kolima a i nas samih.
Branko je ostao kod auta da ceka sa jednom granicarkom dok sam ja sa drugom usla u kucicu gde se nalazio i jedan njen kolega koji je inace bio i glavni za sve te radnje
U prostoriji je bio jedan veci sto na koji su se odlagale stvari i garderoba. Zbog nepoznavana jezika, morali smo komunicirati engleskim jezikom sto mi nije bio problem jer sam ga veoma dobro znala.