– Idi kući. Molim te, idi. Ostavi me… – ipak je glasno prozborila, trudeći se da joj ne primeti suzu koja se iskradala iz oka.
– Ujna… – pokušao je da da kaže nešto, ali ga je ona opet odvratila.
– Nemoj mili moj. Idi kući, srećo ujnina…
Marko je ćutke otišao u dnevnu sobu, na brzinu navukao odeću i izašao…
Gordani je to bila jedna od najtežih noći u životu. Pokušala je da razmišlja šta ju je snašlo, ali nije imala snage. Svaki put bi briznula u plač. Nije imala snage ni da se istušira. Dugo je plakala zbog toga što je uradila i sebi i Marku, ali izlaza nije videla. Tek, duboku u noći, uzela je tablete za spavanje, pomislivši kako bi bilo dobro da se i ne probudi, ali ipak, samo je utonula u san…
Ja bih ovu oplodio.
Zar ima neki muškarac koji ovakvu ženu ne bih jebao.