Jedno veče surfujemo po internetu, sajt mislim „Klub za odrasle“, tako nekako. Razgledamo, fliltriramo i naiđemo na par približnih godina i to iz našeg grada. I oni traže par, takođe prilično neiskusni, ali bi voleli da probaju. Postavili nekoliko fotkica, ona gola, on je tuca, naravno bez lika. Kad odjednom Bojana mi reče:
„Ja mislim da znam ko su ovi“
„Šališ se! Otkud ti to? Vidiš fotku žene bez glave, njene sise i golog muškarca i znaš ko su… Kako znaš ko su?“
„Pogledaj kosu ove žene, vidiš da je duga, crna i kovrčava. Takvu kosu ima Nina, žena mog školskog druga Jovana, a ovo je sigurno njegova Nina“ – opet će ona.
„Ma idi.. Kao da ni jedna žena ovde nema takvu kosu, a sise joj nisi videla, kao ni njegov kurac… valjda!… hahahaha…“
„Nisam… ni njene sise, ni njega golog! Idiote! Znam da ima žena sa takvom frizurom, ali ja sam njih nedavno srela u gradu, nisam ih dugo videla i baš sam primetila da Nina ima baš takvu crnu, bujnu kosu. Čak je slične građe, tu su negde, kao i ova na slici.“ – pokušala me ubediti Bojana.
„Ne mogu da tvrdim, ne znam ljude, ali čisto sumnjam. Uostalom, ajde da mi njima pošaljemo poruku probamao da ugovorimo viđenje, pa ćemo videti. Ako su oni… Ne znam… Tad ćemo videti šta i kako dalje“
Uradismo tako. Poslali smo zahtev, napisali da bi želeli probati sa parom, da ni mi nemamo iskustva, svašta nešto, klasika kod ponuda tog tipa. Ostalo je da čekamo odgovor. I nismo ga dugo čekali. Za nekoliko dana stiže odgovor: „odgovara nam, možemo se naći na piću u kafiću u centru, sad u subotu, u 21 sat“.
Jedva dočekasmo i tu subotu. Popodne je Bojana počela da se sređuje, bira šta će obući, šminkanje, friz. Želela je da bude baš sređena tada. Otišli smo nekih pola sata ranije da zauzmemo sto, opustimo se i da vidimo ko će se pojaviti. Nekih deset minuta pre 21 sata stiže poruka:
„Mi smo ispred, jeste li unutra. Ako jeste, za kojim ste stolom?“
Bojana je poslala SMS:
„Da, tu smo. Kad uđete idite levo, drugi sto do zida… Videćete, samo nas dvoje sedimo.“
Taj trenutak iščekivanja nekog ko će se pojaviti i ko su ti sa kojima trebamo swingovati, nama je trajao kao večnost. Oboje gledamo prema vratima, čekamo ko će ući. I kao što je Bojana rekla, pretpostavila, ulazi Jovan, a za njim i Nina. Polaze prema nama, Jovan se smeje, a Nina samo što nije pobegla. Bila je u potpunom šoku, videlo se na njoj da bi najradije pobegla. Samo je rekla:
„Mogla sam bilo koga očekivati, ali tebe Bojana – nikada“.
Jovan je bio jedan vitalan muškarac, bez onog pivskog stomaka, karakterističnim za muškarce u tim godinama, a Nina se uklapala u stareotip žene srednjih godina. Nije bila punačka, solidno građena. Nije bila ko daska, videlo se solidne sise, noge… Nina je bila toliko postiđena da je htela da odmah odu. Jedva smo je ubedili da je ovo sve normalno, da nema potrebe da odustajanjem, razočaranjem. U konačnom, sada svi znamo radi čega smo tu. Sve je lako dalje, čak je i bolja stvar što se poznajemo. Ali to veče nismo se uopšte ni dotakli temu seksa. Pričalo se o svemu i svačemu, ali o seksu nikako. Ali dogovor je bio da se vidimo uskoro, da se zazamo, pa ako bude nekog zajedničkog interesa… ko zna!
Letnji dani su prolazili, kolotečina života. Bojana dođe jedan dan sa posla i još sa vrata mi reče: