Dan 1
Profesor Dragović je pogledao na sat. Polako je ustao sa stolice držeći ruke na stolu.
Profesor Dragović: – „U redu, dame i gospodo, vrijeme je isteklo. Spustite olovke i ostavite ispitne radove na stolu. Sada možete napustiti učionicu.”
Začula se škripa stolica i studenti su se počeli ustajati. Prije nego što je profesor završio rečenicu, Daniel je već bio na nogama i krenuo prema vratima.
Profesor Dragović: – „Rezultati će biti objavljeni na oglasnoj ploči za jedan sat.”
Profesor je zastao gledajući Daniela i nastavio: -“Naravno, samo ako vas zanimaju rezultati, gospodine Riktić.”
Daniel je bacio pogled na profesora i sa smiješkom izašao iz učionice.
Jedina stvar koja mu je bila na umu rekao ju je u sebi: – „Još samo sat vremena i onda 3 mjeseca slobode.”
Dok je hodao hodnikom Daniel je osjetio nečiju ruku na svom ramenu i baš kad je u sebi izgovorio riječ sloboda…- „Hej kompa.”
Daniel: -”Hej Mario.”
Mario: -”Žuriš negdje?”
Daniel: -„Ne, moramo provesti sat vremena čekajući rezultate ispita, ali to se neće dogoditi u ovoj jebenoj zgradi.”
Mario: -”Naravno da ne! Idemo u Kockicu popiti pivo. Mislim da se sviđam onoj konobarici.
Daniel je slegnuo ramenima u znak odobravanja i dvojica mladića žurno su izašla iz zgrade fakulteta i nastavili hodati prema obližnjem kafiću. Mario nije bio tako dobar učenik kao Daniel, a nije bio ni omiljen među ostalim studentima. Živio je po svom, pomalo boemskom načinu života. Bio je pun svojih slobodoumnih i anarhističkih ideala i nije ga bilo briga što drugi misle o njemu. Zbog toga ga je Daniel iznimno poštovao. Njegova frizura u stilu osamdesetih, crna majica, crne hlače i uvijek crne starke, mnogima su izgledale glupo, ali ne i Danielu kojemu se sviđala je njegova dosljednost.
Ušli su u kafić i sjeli za šank. Unutar šanka stajala je konobarica atraktivnog izgleda.
„Dva piva molim!” – kaže Mario.
Konobarica sa izraženim dekolteom približi se šanku.
Konobarica: – „Danas samo pivo bez konjaka? Ha ha ha.”
Mario: – „Večeras dušo!”
Konobarica (zagrize usnu) – “Da, kladim se!” – Kaže dajući dečkima pivo.
Daniel je ljubazno zahvalio djevojci i otpio gutljaj piva.
Daniel: – „Kako si napisao ispit, misliš li da ćeš proći?”
Mario: – „Apsolutno ne. Već znam da ću na jesen ionako ponavljati godinu. S druge strane, ovo ljeto imam priliku ući u opaki sezonski posao i mogu zaraditi dovoljno novca da mogu studirati još koju godinu, ha ha. Biti neovisan o roditeljima je dar i prokletstvo.”
Daniel: – Što ćeš raditi?
Mario: – „Moj rođak ima nekakvu turističku agenciju. U sezoni mu je potreban turistički vodič s vlastitim kombijem. Sa svakom grupom turista koju odvedem do slapova dobit ću 150 Eura.”
Daniel: – „Vau, to je jako dobro.”
Mario: – „Da! Što ćeš ti raditi ovo ljeto?”
Daniel: – Ako moji roditelji nemaju druge planove, želim spavati do podneva, igrati igrice, svirati gitaru i družiti se s vama. A ako se posreći mogla bi pasti i koja cura.”
Mario: „Ha ha ha, o da, to je stvarno dobar plan čovječe!”.
Dečki su popili pivo, malo popričali i odlučili se vratiti na fakultet kako bi saznali rezultate. Konobarica je ponovno došla do njih izbacujući svoje sise.
„Zar već idete?” – Upitala je simpatična konobarica.
Daniel: – „Žao mi je, moramo ići.”
Konobarica: – „Pa nemojte zaboraviti na mene, volim kad se vi studenti svratite.”
Mario: -”Pa kako bi tebe mogli zaboraviti, dušo!”
