Uvidevsi da joj je zaista potrebno malo odmora uhvatio sam je za ruku i odveo u spavacu sobu. Legla je odmah, kao pokosena. Sacekao sam nekoliko trenutaka da vidim da li je zaspala ili je ipak malo vise opijena od vina koje joj se zarilo na obrazima. U licu je odavala utisak kao da spava dok su joj se usne blago smesile. Osmeh joj je bio kao zaledjen. Hteo sam da proverim da li je to istina. Sagnuo sam se i dodirnuo moje usne sa njenima. Bile su vrlo tople.
Poljubio sam je strastveno a ona je verovatno usled ocekivanog ili neocekivanog poljubca pocela da se budi. Zagrlila me je svom zestinom dok je moj jezik sve vise tonuo u njena usta. Rukama mi je milovala glavu, lice, usi. Bila je vrlo uplasena jer me je sve vreme posmatrala rasirenih ociju. Osetio sam njen strah koji je u tom trenutku postao i moj strah. Zeleo sam da ga se sto pre oslobodim jer je bio vise nego neprijatan i vrlo intenzivan.
Poljubac je zavrsio jednom pauzom propracen mojim saputanjem na njenom malom uhu sasvim tiho i prozet gotovo prijateljskim tonom: – Tebe je strah, rekao sam. Bilo je to niti pravo pitanje a ni nekakva konstatacija vec vise opis stanja stvari sa tri reci. Pogledala me je još jednom direktno u oci verovatno zeleci da mi samo putem pogleda saopsti o kakvo je strahu rec – o jezivom strahu koji paralise celo telo i blokira svaku kao puska napetu misao koja bi trebala biti izgovorena a koja je ostala sledjena u njenom tankom i vitkom grlu. Cutala je neko vreme sva ocarana neizbrisivim momentom velike neizvesnosti koju sam ja mogao da procitam u njenom tako prodornom pogledu.
Verujem da ni rengenski zraci nisu tako prodorni kao njen pogled – pogled jedne device neposredno pred odlucujuci momenat donosenja konacne odluke koja ni tako nece biti svesno donesena vec bi se njena odluka vise bazirala na intinutivno medjusobno poverenje koje mi se mozda moze ukazati u tom vrlo drhtavom trenutku kako za mene tako i za nju – na svoj specificni nacin. Posmatrali smo se jedno vreme intenzivnim pogledom.
Odgovora nije bilo jer joj nisam postavio nikakvo dodirljivo pitanje premda je njeno bice govorilo samo jednim jezikom, naime jezikom straha, blagog i neiskazanog straha jedne device koji ostaje skamenjen ili urezan na lice mladog bica koje koraca ka sve vecoj dubini u svoj ego isprepletan sa sijaset nejasnim i dvosmislenim stanjima duha koji s jedne strane zeli da sve ostane onako kao sto jeste a s druge strane veruje da se iza tajanstvenih prica odraslih o telesnoj ljubavi krije makar jedna iskra duhovne ljubavi i duhovnog spajanja.
Prirodne misli koje sam citao sa njenog lica govorile su mi da se u njoj odigravaju ljuti konflikti i da je moje ucesce u tim sukobima vise nego neminovno i u tom trenutku potpuno neizbezno. Proglasiti me zavojevacem ljudskih dusa lepih devica ni sam nisam mogao ni da sanjam jer je izazov i izlet u nepoznato sa jednim divnim, pitomim stvorenjem kao sto je to Lak bio za mene vise nego izazovan sa meni dobro poznatim ukosom slasti koje zivot znaci jer se od toga ubiru oni plodovi koji ne donose greh vec oslobadjanje prirodnih stega koje su svakom od nas vezane ili za noge, ruke, um ili seksualnost.
