Ujutro, kada sam ustao, čekali su me vruća kafa i doručak. Fej je zadovoljna cvrkutala po sobi.
– Dobro jutro, lepi… – reče ona cvrkutavo.
– Jutro… – odvalih ja sanjiv.
– Doručak je spreman.
Seli smo za sto i jeli. Ćutao sam. Znao sam šta sada sledi. Rastanak. Samo da ne bude sranja.
– Mili… – obrati mi se ona prva – Uživala sam sinoć sa tobom… Jako…
– I ja srećo…
– Oboje znamo da je tu kraj…
– Aha…
– Ja moram posle doručka na posao… Imam neku audiciju…
– Ok.
– Ti se istuširaj pa …
Ustao sam sa stola. Obišao ga i stao iza nje. Poljubio sam je u vrat. Ona se mazno izvi i uhvati me svojom rukom za moju na njenom ramenu.
– Nemoj se opterećivati – rekoh ja – oboje smo dovoljno zreli i znali smo u šta se upuštamo.
– Da. – reče ona.
– Hvala ti za sve. Idem ja sada.
Krenuo sam ka vratima. Ona je i dalje sedela i zurila u doručak ispred sebe na stolu. Izašao sam u sunčano jutro.
I danas će biti lep dan…
