Tu smo još malo popričali i bolje se upoznali i ona je morala da ustane da nastavi sa programom. Ja se latih posla i na parčetu papira koje mi je doneo konobar ispisah reči pesme. Da bih bio što ljubazniji, a možda i dobio malo njene pičkice, ja joj na drugoj strani papira napisah prevod. Doduše u mojoj nekoj slobodnoj interpretaciji, ali najbliže onom što se peva u pesmi.
Za vreme druge pauze, Ejpril je pnovo sela za moj sto. Ja joj dodadoh papir koji ona pažljivo pogleda i reče:
– Sve je ovo ok, ali ćeš morati da mi objasniš kako se to izgovara.
– Nije problem. Evo recimo večeras posle nastupa.
– Ne mogu. Imam nekih obaveza. Ali recimo sutra popodne ili uveče.
– Može. Svejedno.
– Znaš šta? Hajde ti dodji sutra kod mene na večeru, pa ćeš mi uz jelo i piće sve objasniti.
– Može.
– Evo ti adrese – reče ona i na brzaka ispisa svoju adresu na salveti – čekam te u sedam.
Ustala je i otišla da peva. Gledao sam je u lepo trtavo dupe i zanosno telo dok je išla ka bini. Još samo da je faca bila malo bolja. Ali ko mari… nek samo bude sexa sutra.
Sutradan sam se probudio kasnije nego inače. Rešio sam da prošetam malo i nadjem neku prodavnicu gde bih kupio neko vino za večeras.
Bio je lep dan. Šetao sam tako i zagledao okolo. Stvarno je St Luis bio lep grad. Ubrzo sam naišao na prodavnicu i kupio flašu vina. Na izlasku ugledah preko puta muzičku prodavnicu i reših da udjem i nadjem neku prikladnu muziku za večeras. Ušao sam unutra uz karakterističan zvuk zvonceta na vratima. Osvrnuo sam se i umalo ne padoh s nogu. Za pultom je stajala Ejpril. ”Verovatno preko dana radi ovde” pomislih i krenuh ka njoj. Medjutim, ona iako je gledala u mene i čak me pozdravila, delovala mi je nekako čudno. Kao da se ne poznajemo. Prišao sam do pulta, stao naspram nje i značajno rukom pokazao na sebe:
– Ćao Ejpril, to sam ja… Dule…
Ejpril se grleno nasmeja i zabaci kosu unazad.
– Greška… – reče ona – Ja sam Eva, njena sestra bliznakinja.
Mora da sam u tom trnutku izgledao kao da me je neko iznenada nogom šutnuo u dupe.
– I.. izvini… – zamucah – nisam ni znao da ima sestru…
– Nema veze, navikle smo na takve situacije. A ti si?
I tu joj ja ukratko objasnim odakle se znam sa njenom sestrom. Naravno, i kažem joj za večeru.
– Aha, a to je vino za večeras, pretpostavljam…
– Da.
– A da li sam i ja pozvana na tu večeru?
– Što se mene tiče nije problem, ali mislim da ipak treba da pitaš sestru…
– Ne brini ti za nju… Nas dve sve delimo podjednako – reče ona dvosmisleno.
Tu smo se pozdravili i ja izadjoh na ulicu. Toliko sam bio zbunjen dogadjajem da sam zaboravio da kupim muziku za večeras, ali se nisam vraćao, jer sam pretpostavio da od muzike imaju sve.
Uveče, nešto pre sedam, taxi me je dovezao na njenu adresu. Zazvonio sam i vrata mi otvori ona… Ili ne…
– Zdravo… Ejpril… – rekoh nesigurno.
Ona se nasmeja pa reče:
– Zdravo, ja sam Ejpril. Rekla mi je sestra za današnji vaš susret. Hajde udji.
Ušao sam u prelepu dnevnu sobu. Cela tematika dekoracije je bila posvećena muzici. Čak su i kreveti i fotelje imali na sebi dezen u obliku muzičkih nota. U jednoj od fotelja je sedela Eva i smešila mi se. Ejpril ode do kuhinje, a ja se pozdravih sa Evom. U to se začu glas iz kuhinje. Ejpril je pozvala sestru da joj nešto pomogne. Ostao sam na trenutak sam u sobi i pomislio: ”O Bože, hvala ti na ovom divnom poklonu. Nisam se ni nadao da ću imati prilike da smuvam dve sestre istovremeno i to još bliznakinje. Znam da sam do sada imao sreće u životu i više nego što sam zaslužio, ali ispuni mi još samo ovu želju i strpaj ih u krevet sa mnom. Pa posle ako treba neka djavo dodje po svoje.”
