Sa mojim kumom u krevetu

Konačno, kum me kontaktirao lično i tako smo započeli neki, ispočetka vrlo zategnut odnos, koji je kasnije postao malo prisniji. Polako smo se opustili i pričali jedno drugom o svojim promašajima, planovima, ljubavima.

„Znaš, ja moram nešto da ti priznam”, rekao je moj kum jednom prilikom. „Obećaj mi da se nećeš naljutiti!”

„Pa, nadam se da nisi ubio nekoga pa mi se planiraš povjeriti!”, pokušavala sam da se našalim mada sam osjećala da ću saznati nešto što možda ne bih ni htjela da znam.

„Ma, ne! Rat i ubistva ostavljamo iza nas! Od sada, samo lijepe stvari! Samo me ljubav zanima! Nema više ružnih stvari!”

„OK! Sad mi je odmah lakše!”, šalila sam se opet. „Pričaj onda! Ispovjedi mi se sine!”

„Znaš, uvijek sam ti se divio… tvoje grudi, ni pre-malene ni prevelike, baš onako kako treba da budu, tvoja kosa… oči… tvoje usne… uh… kao da mame na poljubac… A guza… joj, izluđivala me tvoja guza… znaš li koliko sam puta žmireći vodio ljubav sa bivšom ženom i zamišljao da si to ti…”

„Marko, ja…”

Prekinuo me je: „Pusti me da završim! Zbog toga svega sam i pokušavao da ostanem na nekoj distanci. Zoran je bio moj prijatelj. Nikad to ne bih pokvario, ali bilo mi je teško gledati te s njim. Bio sam lud za tobom, bio sam ljubomoran, strašno ljubomoran na Zorana koji te imao onako milu, a bolja si po svemu od njega…”

„Marko, ja ne znam što da…”

Ponovo me je prekinuo: „Nemoj ništa da kažeš. Znam da nije trebalo ni da ti kažem. Nikad ne bi ni znala. U ono vrijeme si bila luda od ljubavi prema Zoranu, ništa i nikoga osim njega nisi vidjela. A varao te je kao niko nikoga. Mrzio sam ga što te ima, mrzio sam ga što te vara. Ništa se među nama ne mjenja, ali morao sam da ti kažem”. Zaćutao je.

„U redu je. Drago mi je da znam.”

Nastupila je neprijatna sutnja nakon koje ni jedno nije znalo što bi reklo. Pozdravili smo se i prekinuli razgovor.

Slijedeći put kada smo se čuli, upitao me je: „Kumo, reci mi nešto. Ako bi došla ovamo na godišnji ili u posjetu, da li bi otišla sa mnom…?”

„Gdje, kume?”

„Da li bi otišla na ljetovanje sa mnom… da odemo negdje gdje ne znamo nikoga, da pričamo, da se opustimo, budemo baš ono što jesmo, bez pretvaranja… Ne moramo otići kao par, ako ne želiš… Možemo biti prijatelji… bliski prijatelji…”

„Ne znam. U stvari, mislim da se ne bih usudila na takav korak…”

„Zašto?”

„Pa, nisam ni ja od kamena. A ti, ti si šarmantan i privlačan…”

„Hej, pa ne bih te ja ni na šta prisilio! Ne bih te silovao! Pa ne misliš valjda…”

„A otkud znaš da ja tebe ne bih …?”, počeo je da se smije.

„Promjenila si se puno. Sazrela si. Onda si bila nezrela djevojka, a sada si…”

„Marko, ista sam ja, samo onda nisam imala pravo glasa, zbog moje zaljubljenosti, zbog silne želje da se ne svađamo, išla sam linijom manjeg otpora i prihvatala sve što Zoran želi, naučila se da moje želje i potrebe potisnem i sakrijem… a to uključuje one najobičnije, najosnovnije potrebe, pa sve do složenih potreba, uključujući i seksualne. Sada sam naučila da cijenim sebe i one koji poštuju moju ličnost, moje želje i potrebe.”