Sa mojim kumom u krevetu

I sada, sjedim u kafeu u našem gradu i čekam ga da dođe. Pijuckam kafu i sok i razmjenjujem poruke sa prijateljicom koja mi je, kad sam joj ispričala za Marka, rekla:

„A stvarno je zgodan i jebozovan! Meni se čini da će tebi kum da ga smjesti samo tako, srećo moja!”

Znala je da idem malo ranije, pa me iz tog razloga i zezala šaljući mi bezobrazne poruke: „Jel’ kum potvrdio kumstvo?”

Šalim se i sama: „Ma ne zezaj! Nije kum dugme!”

„Nije dugme, nego seksi muškarac!”

Smiješim se dok čitam, te se trgnuh kada mi on pored uha prošaputa: „Ti kao da dobijaš ljubavne poruke, tako se slatko smiješiš već 10 minuta!”

„10 minuta?!!?”

„Da, došao sam malo ranije i kad sam vidio da se smješiš i pišeš, odlučio sam da te malo gledam i uživam, a ujedno i da ti dam priliku da završiš započeto!”

Smješio se. Ustala sam. Moje ruke su bez moje kontrole poletjele prema njegovom vratu. Savio je ruke oko mog struka i podigao me. Držeći me tako, ovlaš mi je usnama dodirnuo ušnu školjku i prošaputao: „Još si ljepša ovako zrelija…”

Kada smo sjeli i naručili piće, počeli smo da razgovaramo opuštenije.

„Zdravo prijatelju! Upoznaj me sa svojom plavušicom!”, začulo se iza mojih leđa. Markov izraz lica nije mogao sakriti da je iziritiran muškarčevom pojavom, pa mi je to pomoglo da potpuno oslobodim kučku u sebi i kurvanjski se nasmiješim i preduhitrim Marka, rekavši:

„Ja kad hoću da se upoznam s nekim, ne trebaju mi prijatelji za to! Sama priđem i predstavim se! Baš kao i sada!”

Pružila sam mu ruku i rekla: „Ja sam plavušica! A ti?”

„Ja sam Medo! Nego, kako ti je ime? Plavušica nije sigurno!”

„Nije ni tvoje Medo, pa si mi se svejedno tako predstavio!”

„Naravno, imena nisu ni važna! Nego, gdje si se ti plavušice skrivala sve vrijeme? Prvi put te vidim!”

„Pa, Medo, možda si spavao zimski san dok sam ja odrastala u ovom gradu! Čuj, drago mi je da smo se upoznali, Medo! Sada bih te nešto zamolila.”

Nisam pravo ni završila, on je rekao: „Samo reci!”

„Pa, znas, već dugo pokušavam da smuvam Marka i maloprije zamalo da pristane, i ti se pojaviš i pokvariš mi trenutak. Ako nije problem, ja bih voljela da nastavim gdje sam prekinuta.”

Namignula sam mu i dalje se smjesšeći. Ustao je od stola gdje je bez poziva sjeo i samo rekao: „Naravno, kako da ne! Pozdravljam vas, društvo!”

Udaljio se s kiselim osmijehom. Kad je napustio kafić, pogledali smo se i prasnuli u smijeh.

Samo 10-ak min. kasnije, dve djevojke i muškarac su nam prišli. „Ena! Jesi li to ti? Ne mogu da vjerujem!” Prepoznala sam svoju nekadašnju radnu koleginicu. Pozdravile smo se. Ona i njeno društvo su sjeli za naš stol na 10-ak min. i samo što su otišli, ponovo nam je neko prišao.

„Hajde da odemo do hotela na ručak, kumo!”, rekao mi je Marko čim se društvo razišlo.

„Pa, vidiš da nećemo na miru moći ni ručati!”

„Kad si atraktivna, kumo…”

„Ma, ne zezaj me! Pored svega, moje prijateljice me čekaju za ručak. Mislila sam da ćemo popiti piće i razići se…”

Razočarenje mu se očitovalo na licu. „Marko, nije ovo kraj. Ovo je početak! Popit ćemo mi piće opet, ispričati se, znaš?”, rekla sam mu spustiviši svoju šaku na njegovu.