Ekran se upalio, a meni je istog trenutka zastao dah. Fića je bio kod sebe u stanu, potpuno go, zavaljen u fotelju. Kamera je bila usmerena pravo naniže – u krupnom kadru je bila ona njegova ogromna kurčina, već potpuno tvrda, crvena i pulsirajuća, a on ju je polako i ritmično drkao rukom, gledajući pravo u telefon.
„Aaaaaaaaahhhhh… Fićo… jesi li ti normalan?“, prodahtala sam tiho u telefon, stiskajući se uz vrata, dok mi je pogled bio prikovan za ekran. „Muž mi je dole, pun mi je sprat gostiju, mogu da me čuju!“
„Baš me briga ko je dole, Milice“, prostenjao je Fića preko zvučnika, a glas mu je bio pun pohote dok je ubrzavao tempo drkanja. „Ne izlaziš mi iz glave. Hoću da te gledam. Otpusti to jedno dugme na bluzi i pokaži mi sise, odmah, inače ću sad da svršim na ekran.“
Čula sam smeh gostiju iz prizemlja koji je dopirao kroz prozore, a u isto vreme sam gledala kako muški sokovi polako izbijaju na vrhu njegovog ogromnog alata. Srce mi je lupalo kao ludo od straha i uzbuđenja…
Brzo sam otkopčala bluzu i izbacila svoje sise, onu čvrstu trojku, pravo pred kameru. Dok sam jednom rukom stezala dojku i prstima prelazila preko napete bradavice, gledala sam u ekran kako Fića divljački ubrzava. Posle samo nekoliko sekundi, njegova ogromna kurčina se trznula i vreli mlazevi su prsnuli svuda po njegovom stomaku. Istog trenutka sam prekinula poziv, brzo se zakopčala i duboko udahnula.
Sutradan sam mu jasno stavila do znanja: „Ako hoćeš da nastavimo, moraš da se smiriš. Inače je gotovo.“ Prihvatio je, svestan da moramo biti oprezni.
Nedelju dana kasnije, direktorka, Fića, još dvoje kolega iz tima i ja otišli smo službeno na sajam arhitekture u Budimpeštu. Pošto smo i on i ja imali nekoliko dana viška odmora, pitala sam direktorku da ostanemo nas dvoje još dva dana duže kako bismo obišli grad i iskoristili slobodne dane. Žena, ne sumnjajući apsolutno ništa jer smo sve vreme pred njom pričali i ponašali se strogo poslovno, samo se nasmejala i odobrila.
Došao je i taj dan. Direktorka i ostatak tima su se spakovali i krenuli za Beograd, a u luksuznom hotelu u centru Budimpešte ostali smo samo Fića i ja. Čim su njihovi automobili otišli, pozvala sam ga telefonom u svoju sobu. Čvrsto sam rešila da prekinem ovo – rizik je bio preveliki, grizla me je savest zbog muža i braka. Htela sam da mu kažem da je sa nama završeno.
Čulo se kucanje. Otvorila sam vrata, a Fića je ušao sa onim svojim prepoznatljivim, drskim osmehom. Bila sam u svilenom bade-mantilu, spremna za ozbiljan razgovor.
Ali on nije došao da priča. Bez ijedne reči, dok sam ja još sklapala rečenicu u glavi, skinuo je svoju majicu, otkopčao farmerke i svukao ih zajedno sa boksericama na pod. Ostao je potpuno go nasred moje sobe.
Kada sam pogledala naniže i ugledala tu njegovu ogromnu, tešku batinu kako već stoji uspravno, crvena i pulsirajuća od želje, sve moje odluke su pale u vodu u sekundi. Savest, muž, vernost – sve je nestalo. Ta veličina i njegova mladalačka snaga su me prosto hipnotisale. Nisam mogla da odolim.
