— “Bila sam s njima. Oboje. Nisam ih odbila. Nisam ni pokušala.”
Stojan se uspravio. Gledao je u nju neko vrijeme, šutke. Onda duboko udahnuo, onako seljački, kroz nos.
— “Znam.”
— “Znaš?”
— “Znao sam čim sam se probudio, kad te nije bilo kraj mene. I znaš šta…” – pogleda je pravo u oči – “nije me iznenadilo.”
— “Stojane…”
— “Ne, slušaj. Znaš kakva si. I znaš kakvi su oni. I znaš mene. Nisam ja glup. Al kad zamislim kako te Milovan guzi… a Rajka gleda… ne znam, uzbudi me. I mislim da i ti znaš to.”
Mirjana je osjećala kako joj se srce steže, ali ne od straha — od požude. Stojan je ustao, polako, pa prišao. Ljubio je polako, a ruka mu je već klizila niz njene bokove.
— “A kad već pričamo o svemu…” – prošapta – “imam ja jednu staru želju. I ti si je noćas oslobodila.”
Pola sata kasnije, u štali iza kuće, Rajka je čekala. I ona je znala da će doći.
Stojan i Rajka.
Nisu bili sami nikad na taj način. Uvijek su poštovali granice. Ali sada su svi znali da granice više ne postoje.
Rajka ga je gledala dok je prilazio. Bez riječi je povukla haljinu preko glave. Grudi su joj se razlile, bradavice napete, stidna dlačica gusta, tamna. Okrenula se i oslonila rukama na drvenu pregradu za krave.
— “Dođi…” – šapnula.
Stojan je već bio tvrd. Prislonio se uz njena leđa, bez riječi, pa joj razmaknuo guzove i ušao. Nije bilo nježnosti — bilo je sirovo, duboko, znojno. Škripa drveta, muk krava, i šamar njegovih bokova o njeno dupe.
Rajka je stenjala, nije skrivala koliko ga želi. A on je jebao kao da mora nadoknaditi sve godine pogleda koje su dijelili krišom.
— “Tako…” – uzdahnula je – “to sam čekala godinama… da me ti ovako… uzmeš… muž mog muža…”
A iz sjene, Mirjana je gledala. I dirala se, tiho.
Bila je noć. Druga nakon svadbe.
Mirjana je ležala naga na krevetu u staroj sobi Milovanove kuće. Prozori otvoreni, zrak gust, mirisan na lipu i zemlju. Na krevet je prvo sjeo Stojan, još uvijek u šorcu, ali bez majice, uzbuđenje mu se vidjelo na licu. Iako je bio muževan, u očima mu je bilo nešto dječačko — dozvola.
Milovan je stajao kraj prozora, potpuno nag. Kurac mu je bio tvrd i težak, visio pod stomakom dok je gledao prema krevetu. Rajka je već bila gola, ležala pored Mirjane, ljubila joj vrat, mazila joj sise i šaptala:
— “Dosta je bilo skrivanja… večeras svi znamo za sve…”
Mirjana se nije opirala. Otvorila je noge, pustila Rajkinu ruku da klizi niz trbuh. Prsti su joj prošli preko klitorisa i nastavili dublje, u nju, dok su je oči trojice gledale.
Milovan je prišao prvi. Sjeo kraj Mirjaninih nogu i počeo da joj liže. Jezik mu je bio vješt, poznavao je već kako diše. Sisa joj je klitoris dok joj je Rajka lizala bradavice. Njene ruke i dalje su bile aktivne – dok je jezikom ljubila Mirjanu, prstima je milovala Stojanov kurac, koji je već pulsirao.
— “Hoćeš li me, Stojane?” – upita Rajka, pogledavši ga preko ramena.
Stojan joj nije odgovorio riječima. Samo je prišao, spustio se iza nje i bez mnogo uvoda joj ga zabio. Rajka je zastenjala glasno, glavu spustila između Mirjaninih nogu, pa lizala zajedno s Milovanom.
Mirjana se tresla, jecala. Dva jezika, jedan kurac koji lupa o Rajkinu guzu tik uz nju, vrelina tijela oko nje sa svih strana. Bilo je previše — ali nije htjela da stane.
Milovan se povukao i kleknuo iznad nje. Prislonio joj kurac na usta.
