Kada samo pomislim na perverziju, prva osoba koja mi dodje na pamet, je naša kuma Ivana.
To je jedna slatka mršavica, duge ridje kose. Znamo se od osnovne škole.
Kasno sam provalio da je ona jedna nevaljala devojčica.
Prvo sam slušao priče moje supruge o njoj i njenim iskustvima. Verovatno je moja žena i kriva što sam je poželeo i počeo da se ložim na nju. Onda sam preduzeo prve korake.
Počeo sam da joj šaljem poruke. Kao pitam je nešto oko knjigovodstva, pa sve češće. Vidim ja ona sve fino.
I onda počnemo da se dopisujemo dnevno. Pa da se zovemo i da pričamo po pola sata. Ja sav treptim na njen mili glas.
Jako slatko priča. I uvek je nasmejana i vedra. Počela su i fina pitanja sa obe strane. Boli nju što mi je kuma, ona voli sex i to je njoj skroz normalno.
Opasno sam se primio na nju. I to sam joj jako često govorio. A ona nevaljala pa mi ne brani ništa. Još me loži više.
Pozove me tako, i mrtva ladna me pita. „Jesi li ga izdrkao danas na mene?“ ja u zbunu….
„Nisam, mislim nisam još.“ Odgovorio sam.
„Eh bre, pola dana prošlo a ti ga nisi drkao. Ajde sada lepo u wc i da ga izdrkaš dok misliš na mene. Zovi kada završiš.“ I samo prekide vezu.
Od njenog glasa mi se dizao, bez problema. Ušao sam u wc na poslu i bacio ga za par minuta.
Pozvao sam je. „Evo, rešeno.“ I nasmejah se.
„Uuuu ala si brz. Šta si zamišljao, reci mi?“
„Tebe kako me gledaš dok drkam.“ Rekoh joj.
„I?“ Tražila je još.
„I ti si se mazila dole i svršavala samnom.“
„Mmmm, e pa lepo. Odoh i ja sada da se smirim. Hoćeš da bude na tebe?“
„Obavezno.“
„Ja ću malo da dodam. Neću samo tako kao što si ti zamišljao. Pričaću ti.“ I prekide vezu.
Osmelio sam se i otišao opet u wc. Izvadio i dalje dignutu kitu, slikao i poslao joj.
Nema odgovora, nema…. Čekam. Već sam hteo opet da pišem. Vidim da je videla sliku na viber-u ali ništa ne piše.
Eto je konačno. „Pomogla mi je slika. Lep je. Kako sam počela da se mazim stigla je. I ja ga zamislim u sebi. Svršila sam u momentu. Jel ti drago zbog toga?“ I smajli na kraju.
„I te kako….“
„Voleo bi da mi ga ubaciš?“
„Još pitaš…“ Rekoh joj.
„Pa ti ga ubaci… Brani ti neko?“
„Želiš da ti ga ubacim?“ Pitao sam
„Da. Hajde dodji i ubaci mi ga.“ Ja sam u zbunu. Ona je živela u Nišu a ja u Beogradu.
„Kada da dodjem, sada?“
„Pa, sada, što pre, sutra, noćas. Kada god možeš. Dodji.“ Otvoren poziv.
„Javljam ti se brzo.“
„Nadam se.“ Kratko odgovori.
Mozak mi je vrteo 200 na sat. Da smislim odlazak u Niš ali da moram da prespavam.
Pozvao sam jednog kolegu iz Niša, da mi organizuje obilazak nekog objekta za sutra ujutru. Trebalo je da se zida novi, pa da se zadrži šta može od starog.
Potvrdio mi je za pola sata. Onda sam pozvao ženu i rekao joj.
„Ja ću morati za Niš danas, tj još malo i krećem. Da ne bih sutra morao u 4 da krenem iz Beograda. Tamo ću da prespavam da bih obišao u pola 8. Za tada je zakazan sastanak svima.“
Žena naravno nije provalila ništa.
„Hoćeš nešto da ti spakujem?“ Pitala me.
„Može, veš, šorc i majica za spavanje.“ Pošto sam zvučao ubedljivo, probao sam dalje.
„Hoćeš li molim te da zovneš kumu, ako mogu da prespavam kod nje. Da ne tražim za jednu noć sada, već mi je kasno.“
„Naravno. Zovem je pa ti javljam. Što je ti ne zoveš?“
„Pa lakše ćeš ti sa njom. Ajde molim te, učini mi.“ Pravio sam se toša.
„Ja ću da skoknem po stvari i da se istuširam samo.“
