Uz sve druge obaveze oko kuće i muža shvatila sam da nisam ni primetila koliko se razvio i porastao proteklih godina. Telo mu je bilo krupno i čvrsto, visoko preko 185cm… i da mu lice nije bilo tako mladoliko i bez brade ne biste nikada rekli da ima samo 19 godina.
Pomazila sam ga po kosici i osetila njenu svilenkastost i mekoću. Nisam mu se dovoljno posvetila, možda je zato i skrenuo sa pravog puta.
Ali nikada nije kasno da se moje dete, moj sin jedinac,vrati na pravi kolosek.
Mama: “Biću jaka, biću ako treba i stroga… ali nemam druge opcije.” – rekla sam sebi i izašla iz sobe.
2. NOVA PRAVILA
Ustala sam veoma rano i bez kucanja ušla u njegovu sobu. Naglo sam podigla roletne i širom otvorila prozore kako bi ušao preko potreban sveži vazduh.
Mama: “Ajmooo… ustajanjeee… da fino doručkuješ pa da se malo sredi kuća, a posebno ova tvoja prljava soba.”
Potpuno van sebe i sa očiglednim mamurlukom pokrio se preko glave.
Sin: “Matora pali iz sobe vidiš da spavam! Jooojjj glava mi zuji. Daj neki lek ako ima i ostavi me.”
Pogledala sam ga i shvatila da je potreban drugačiji pristup.
Mama: “Ma kome ti matora bezobrazniče jedan? Jedva da sam 40 napunila!” – spojila sam prste desne ruke i ošamarila ga po dupetu preko jorgana.
Sin: “Hahah… uhh baš me boli, ubilo se.”
Smejao se što me je još više naljutilo. Lupila sam ga još jednom najjače što sam mogla osećajući sada tvrdoću njegove guze. Naravno da moj udarac on jedva da je i osetio ali je simbolika bila bitna.
Sin: “Heeejjj… dobro je… dosta sa tim. Evo ustajem, ustajem…”
Mrzovoljno je seo na krevet i počeo da se rasteže.
Mama: “Tako je već bolje. Spremiću ti jaja i slanine da dođeš sebi. Idi umij se pa u kuhinju.”
Nakon što se malo sredio došao je za sto, taman kad sam ja servirala doručak. Držao se za glavu i bio je poprilično bled.
Sin: “Može neki aspirin?”
Mama: “Ne. Prvo da doručkuješ. I popij jogurta da ti malo ispegla jetru od sinoć, još uvek bazdiš na alkohol.”
Sin: “Dobro je kevo, samo malo tiše pošto me glava ubija.”
Mama: “I dosta sa tim – kevo! Ja sam ti majka i želim da me tako i zoveš. Majka, mama… ma i majčica ne bi bilo loše za promenu… kako god, ali nikako kevo ili matora, jel jasno?”
Odmahivao je glavom bez reči i jeo. Nije mu bilo lako da prihvati ovaj moj novi pristup ali nije imao ni snage ni volje da se svađa.
Gledala sam ga kako slatko jede i pomislila da sam možda ipak malo preterala sa celom pričom, ali nisam smela da pokažem slabost. Mora da shvati da sam bila ozbiljna i da i majka može da bude ozbiljan autoritet.
Prišla sam mu i poljubila ga u topao obraz.
Mama: “Fino ručkaj pa ćeš da središ onaj rusvaj u svojoj sobi. Ja ću da usisam ostatak kuće i doći ću za sat vremena da proverim šta si uradio, u redu?”
Na moje čuđenje nije se protivio.
*
Bio je veoma topao dan i nisam mogla a da se ne presvučem u laganu letnju haljinu kako bi se manje znojila dok sam sređivala kuću. Haljina nije bila uska ali je ipak fino izražavala moje ženske atribute.
Bila sam krupna žena u 40im godinama i nisam ni imala želje za kakvim teretanama, aerobicima i sličnim foliranjima. To ostavljam onim udovicama što pate od kompleksa niže vrednosti. Ja sam svoje telo volela.
