Bila sam toliko besna… Zvala sam ga, ali se nije javljao. Obukla sam farmerke, rolku, jaknu i patike i u 20: 00 sam sišla ispred zgrade. Stigao je i ušla sam u kola. Odmah sam ga napala, a on je rekao: „Umukni”, i upalio auto. Bez reči je vozio. Vikala sam, a on nije progovarao. Pokušala sam da otvorim vrata. Naglo je zakočio i opalio mi prejak šamar, zavrtelo mi se u glavi.
„Ako sam rekao da umukneš, poslušaćeš me! Zatvori ta vrata i ni reči više!”, prodrao se na mene i ponovo startovao motor.
Ćutala sam, a suze su same tekle. Skrenuo je na neki sporedni put i rekao da izađem napolje. Nespretno sam izašla, bio je mrkli mrak. Ništa nisam videla, ni njega, ni ništa. Nisam ni primetila da je on ostao u kolima. Odjednom ih je upalio i otišao u rikverc. Pokušala sam da potrčim za njim, ali sam se spotakla i pala. Zaustavio je auto i dotrčao do mene.
„Šta radiš to, jebote?! Hoćeš da me ostaviš ovde , u mrklom mraku? Jesi li ti normalan?”, vrištala sam na sav glas. Ustala sam, ali sam opet pala. Očigledno sam povredila nogu.
Podigao me je i uneo u kola. Vozio je opet do one kuće. Želela sam da pobegnem, ali nisam mogla. Spustio me je na trosed i skinuo mi patiku. Doneo je led i stavio mi na nogu. Počela sam da plačem i pitala ga šta želi od mene, zašto me je slikao.
Smireno je rekao: „Želim povremene susrete, želim tebe, tvoje telo”. To je značilo još jedan divlji sex.
Tri godine smo bili u sex-šemi. Helena je to saznala i odselila se kod majke u Novi Sad. Pre dve nedelje sam saznala da sam u trećem mesecu trudnoće. Juče me je Zoran zaprosio.
Živim svoj san…
