Ivane, da ti mama objasni, nije ono što misliš
Nego šta je, što bar vrata nisi zaključala – pravio sam se nevešt
Razgovarala sam sa mojom doktorkom ginekologom, jer mi se učinilo da mi nešto nije u redu unutra, pa mi je ona objašnjavala, kako to da osetim – kako je samo smislila laž u sekundi, nisam mogao da verujem – ljubi te mama, stvarno
Sa kojom bre doktorkom, šta izmišljaš, nisam bre ja malouman.
Stvarno Ivane, pa zar misliš da bi mama…
Šta, šta da bi mama?
Pa što si takav što mi ne veruješ?
Kako da ti verujem kad znam da me lažeš?
Kako znaš, šta ti je Ivane.
Pa šta si izgovarala kad sam ušao u sobu, pre nego si zaćutala, ne smem ni da ponovim
Samo je ćutala, bila je bez odgovora. Pogledao sam je pravo u oči i rekao: sedi ovde, pored mene. Ona sede kraj mene na krevet.
Mama Nemoj samo da me praviš budalom, jer znamo i ti i ja da to nije bila doktorka, već ujka Dušan, prepoznao sam njegov glas, zato molim te,
Činilo mi se da se zajapurila još više od sramote, a pogled joj je bežao negde u stranu. I dalje je ćutala.
I, nemaš ništa da mi kažeš, o toj \’\’doktorki\’\’
Sine ubiću se majke mi – zajecala je.
De de de, šta ti pada napamet, kakvo ubijanje, samo mi reci o čemu se radi, šta je to izmedju tebe i njega, hot line.
Ne znam, Ivane majke mi.
Pa ako ti ne znaš ko zna, reci mi slobodno smiri se, hajde smiri se, hoćeš čašu vode.
Hoću. Ustao sam i izašao da joj donesem čašu vode, a mama je i dalje sedela nepomično na krevetu, kao skamenjena.
Popila je vodu, stavila šaku preko očiju i naslonila se na krevet.
Jer si se smirila malo?
Jesam – prošaputa.
Hajde sam mi samo reci o čemu se radi, šta je to izmedju vas.
Ne znam kako, kako to da ti objasnim?
Lepo polako, bez straha sramote i napetosti, koliko to traje?
Već nekoliko godina.
I, kako ste došli na ideju, majke ti.
Ne znam ni sama, jednom prilikom pre sedam osam godina, mi je rekao nešto u fazonu, kako dobro izgledam, kako i da mu nisam sestra…
I šta je dalje bilo?
Pa onda smo se posle toga čuli telefonom, onako bez veze, on je bio sam kod kuće, a vi ste sve bili ovde dok smo razgovarali, i onda je on ponovio to, kako sam najzgodnija u familiji i da nismo rod da bi me jurio.
Šta si mu ti rekla na to?
Nisam ništa nisam mogla da odgovorim, svi ste bili tu.
I šta se dalje dešavalo?
Onda me je on opet pozivao telefonom uglavnom prepodne, sa posla ili ako bi znao da sam sama, i stalno ponavljao istu priču, davao mi je komplimente
A ti, šta si mu ti rekla na to ?
Ništa slušala sam ga i smejala se.
I jer ti je prijalo, dok ti je tako govorio.
Pa jeste, u početku je hvalio moje obline i izgled, govrio mi je kako sam privlačna i zavodljiva, neodoljiva i tako to
A ti?
Šta ja, prvo nisam ništa, bilo mi je onako, prijalo mi je i posle sam shvatila da me čak i uzbudjuje.
Kako te uzbudjivalo, sexualno?
Da.
I kako se dalje razvijalo?
Pa onda je … počeo da mi priča kako me sanja, bez odeće, kako mašta o meni, kako ga baš to što smo rodjaci još više uzbudjuje.
A ti šta su mu rekla?
Pa ništa, shvatila sam da to što smo rodjaci i mene uzbudjuje.
I onda?
Pa onda je počeo da mi priča šta bi mi radio, o čemu mašta, …
i ?
Pa šta i rekla sam ti.
Pa reci mi sve.
Šta hoćeš da ti kažem više – planula je – shvatila sam da me to pokreće i da mi prija, pokretalo je i moju maštu.
Kako?
Kako, lepo, i ja imam slabosti, palilo me to, jer to hoćeš da čuješ?
Da to, znači pali te incest, to te pokreće baš zato što je zabranjeno, što niko ne sme da zna, jer sam dobro shvatio.
Ona samo potvrdno klimnu glavom.
Dobro mama, neka ovo ostane izmedju nas, mislim da je tako najbolje za sve.
Jer stvarno Ivane?
Stvarno, ne mogu da te osudjujem zbog onoga što ti prija, ali bar vodi računa da te još neko ne uhvati tata ili Ivana, možda neće imati razumevanja kao ja.
Ljubavi moja, srce mamino, zlatan si, najzlatniji dečko moj – reče mi te me jako zagrli i poče da me ljubi – hvala ti, hvala ti milion puta.
U redu je samo vodi računa šta radiš.
Neće ovo više da se ponovi kunem se tobom, veruj mi, gotovo je.
Možda je tako i najbolje, ko zna .
Gotovo je kad ti mama kaže, hvala ti do neba, sunce mamino.
