Sljedeca je svrsila Ivana, a odmah poslije nje i Tomo. Lezali smo jedni kraj drugih na krevetu ne usudujuci se pomaknuti. Nakon par minuta na vratima se culo lupanje. «Pustite nas unutra», cure su bile nestrpljive. Pokazao sam svima da se obuku. Tomo je bio za to da nam se pridruze ali Ivana i ja ipak nismo bili spremni ukljuciti Anu u svoje igrice.
«Sta je komadi? Trebate nesto?», otvorio sam vrata i pitao ih.
«Da, ali izgleda da smo zakasnile», rekla je Ana bijesno i odvukla Petru za sobom natrag u svoju sobu. Cesto sam se poslije pitao da li su se te noci medusobno sredile.
Pregledi kod kirurga prosli su dobro i za tri tjedna odveli smo zene na operacije.
