“PLJAS! PLJAS! UUUUUUUUUUUUUH! Jačeee! Lupi me još jednom, skote mali! Pokvari me skroz! AAAAAAAAAAAAAAH!!!”, odzvanjalo je kućom dok me je on zakucavao napred-nazad, a moje crveno dupe je sevalo pod njegovim udarcima i postajalo sve vrelije. Svaki put kad bi me raspalio dlanom po guzici, ja bih još luđe vrisnula, a on bi se još dublje i besnije zabio u mene.
Kada nas je taj divlji ritam oboje doveo do ivice potpunog ludila, Filip me je lagano okrenuo na leđa. Spustio se celom svojom težinom preko mene, zarobivši me svojim širokim ramenima, i krenuo da me jebe u klasičnom stilu. Taj duboki, spori i teški ritam me je dokrajčio. Gledao me je pravo u oči, znojav i zadihan, dok sam se ja uvijala pod njim, grizući usne i vrišteći tiše, ali još slađe: “Ah, ah, ah… tako… nemoj da staješ, mami si najbolji… uuuuuuuuh…” Znoj je tekao sa nas, koža nam se lepila na onoj vrućini, a ja sam se tresla od talasa vrhunaca koji su me lomili dok me je klinac konačno punio do vrha.
Kada se sve smirilo, ležali smo ulepljeni od znoja na krevetu, slušajući kako nam srca lupaju. Pogledala sam na sat na zidu – bilo je već 19h. Soba je polako počela da hvata večernji polumrak. Filip je ležao pored mene, milujući me po kosi, a u očima mu se videlo da ne želi da ide.
“Teta Jelo… ja ne mogu da se vratim kući posle ovoga”, šapnuo je tiho, a glas mu je još uvek podrhtavao.
Pogledala sam ga, svesna da pravim greh života, ali moje telo je i dalje treperilo od njegove mladosti. Muž i sin su sigurni na vikendici do sutra popodne, a ja sam večeras želela reprizu ovog ludila.
“Ostani”, rekla sam mu sa bezobraznim osmehom, prelazeći mu prstima preko grudi. “Ostani da spavaš kod mene večeras…”
Nastavak sledi.
