Kao i svake godine u firmi se slavio Dan žena, a to je značilo da će se diša napiti sa direktorima komercijale, financija i ostalih rukovodioca negdje na ‘poslovnom’ ručku, dok smo mi ostali skromno proslavili uz kakvo kratko piće i neke kolačiće.
Ja sam bio solo, što u ovim vremenima i nije bilo čudno, pa je muškarac sa trideset godina koji živi sa starcima bio nekakav kliše.
Tako sam ja mami ujutro poklonio ogromni buket ruža, koji je primila uz suze u očima i britki komentar ‘Daj napokon nađi neku kojoj ćeš davati to cvijeće.. ‘, a onda još promrmljala ‘.. i još ponešto. ‘.
Htio sam prigovoriti, ali sam odustao od svake rasprave, jer sam shvatio da nema smisla.
I tako sam taj dan donio cvijeće kolegicama u firmi, po tri ruže svakoj, a dobio sam zauzvrat poljupce i čašćenje nečim iz takzvanih crnih fondova, tj donjih ladica radnih stolova, pa je bilo tu svega, od domaćih rakija i likera do uvoznog pića, ali najčešće Jegera.
Do podneva sam se osjećao mamurno iako sam mogao raditi. Muška ekipa iz firme se uglavnom izgubila u vidu magle, a ženske koje su ostale radile su preko volje prepričavajući kak je to bilo nekad, kad su imali sindikalne izlete i domijenke, a ovo sad je bilo čisto iskorištavanje. Nisam im htio kontrirati, jer znam kaj su pričali i moji doma kak je nekad bilo puno bolje iako se nije imalo kaj imamo danas.
Ja sam otišao u svoj ured i zavalio se za radni stol, donekle uživajući u tišini koja je vladala, ako izuzmemo radio u kutu kancelarije. Prihvatio sam se nekih papira, ali nije išlo. Uto je ušla Marta, kolegica mlađa od mene jedno pet godina, zgodna, ali ne onako da se za njom okrećeš na cesti, već bi shvatio da je zgodna nakon što bi ju gledao desetak minuta.
Mislim da je problem bio u odjeći koju je nosila, tj uvijek neke široke haljine, a duga smeđa kosa svezana u rep, naočale i jedino si za sise mogao reći da su velike, pošto su napinjale gornji dio haljine. Nasmješila mi se i upitala:
– Šta je Damire, nisi na zabavi sa ekipom?
– Kojom? Muškom koja je zbrisala van firme ili sa onim nostalgičarkama tri ureda niže? -upitao sam ju sarkastično, a ona me zbunjeno pogledala, pa se zacrvenila, a ja sam shvatio što sam rekao pa sam se brzo ispričao- Sorry, nisam se mislio istresti na tebi, samo..
– U redu je.. -čuo se njen tihi glas dok je sjedala za svoj stol.
– Ma nije u redu.. -nastavio sam i ustao od stola, te došao do nje, a tu me zapuhnuo miris njenog parfema i kose, pa mi se još malo zamutilo u glavi- Stvarno te nisam mislio uvrijediti i povrijediti.. -tu mi je pogled pao na njene grudi i vidio sam razrez između njenih sisa i bijelu kožu koja je tako privlačila, pa sam napravio nešto nepromišljeno i poljubio ju sagnuvši se i podigavši joj bradu.
Jedino što sam čuo i osjetio, je bio zvonki ‘pljus’ i žarenje na mom licu. Odvalila mi je poštenu šamarčinu, a ja sam se uspravio kao robot i otišao za svoj stol pognute glave. U sebi sam mislio da sam dobio što sam tražio. Više nisam uopće dizao pogled i zabio sam se u papire, a onda su na vrata banule Nada i Biserka iz računovodstva, te pozvale Martu da ide sa njima do obližnjeg kafića malo proslaviti, ali je Marta rekla da ne može jer ima nešto za dišu napraviti što mu treba za sutrašnji sastanak. Na to je Biserka dobacila sa vrata:
