„Pričaj brzo jer ne volim da me prevare.“
„Onog dana kada si stigla, kada smo razgovarali te noći,zamolila sam te da dođeš kod mene ako neko kaže nešto čudno u vezi mene.“
„Sećam se.“
„Slušaj,Vesna, ceo život sam živela u ovom gradu i, kao što sam pomenula, moja porodica ima čudnu reputaciju, kao i kuća u koju si se uselila.“
„Zasluženo, barem što se tiče kuće.“ Vesna je promrmljala. „Čudno to ne čini pravdu.“
„Filip ogovara kao stara žena, a ti nisi prva stanarka kojoj je otvorio usta o stvarima koje su se tamo dogodile.“
„Od kada je istina ogovaranje?“ Vesna je stala kada je žena donela Renati čaj i pecivo i dopunila kafu za nju.
„Ponestaje ti vremena da me ubediš zašto bi trebalo da te slušam.“
„Znala sam da će ti nešto reći, a on misli da je smešno biti radoznao i ostavljati ljude radoznalim.“ U prošlosti je naveo ljude da loše misle o meni i umorna sam od toga.“
Otpila je gutljaj čaja i slegnula ramenima. „Zato sam namestila staroj budali i naterala prijateljicu da ga pozove i ubaci se u njegovu malu igru naklonosti da uplaši ljude i rekla njemu da zna da useljava nekog drugog u kuću i da ih moli da pozovu.“
„Ne mogu da verujem da si me tako prevarila.“ Vesna je odmahnula glavom. „Zašto jednostavno ne budeš prokleto odrasla osoba i dođeš da razgovaraš sa mnom?“
„Zato što sam morala da sačekam dok ne budeš spremna da razgovaramo.“ Vidim da si poslala poruku, pretpostavljam da želiš da razgovaraš o tome šta se dešava.“
„Naravno da hoću, što znači da je tvoj mali trik uspeo jer sada kada si ovde, duguješ mi neka objašnjenja.“
„Vesna, obećavam da ću ti reći sve što želiš da znaš, ali pod uslovima.“
„Prilično si hrabra, zar ne?“ upita Vesna, ali Renata kao da nije pogođena njenim rečima.
„Biću potpuno iskrena sa tobom sve dok budeš otvorenog uma i dozvoliš mi da ti objasnim šta se dešava.“
„Uradiću šta mogu.“ Činjenica je da će Vesni, nakon svega što se dešavalo, biti teško da odbaci bilo šta što bi Renata rekla.
„Ali fer je fer i ako te pitam stvari, moraš biti iskrena sa mnom ili gubimo vreme.“
„Renata, upravo si izvela trik na srednjoškolskom nivou.“ „Imaš baš hrabrosti da tražiš iskrenost od mene.“
„U pravu si, Vesna.“ Renatine plave oči su se spustile i zagledale se u svoj čaj. „Mrzim što nisam otvorena, ali ako budeš slušala šta govorim, možda ćeš razumeti zašto ne mogu.“
Renata je otpila još jedan gutljaj čaja, zatim se zavalila u stolicu i gestom pokazala Vesni. „Samo pitaj, pa sama odluči da li govorim istinu.“
„Žena se stvarno obesila u kući?“
„Znala si to. Pomenula si to one noći kada smo sedele i razgovarale. Tvoj sin je proverio.“
„Ali mi nisi rekla za njene sinove. Jedan je nestao, a drugi je završio u bolnici?“
„Tačno je, Saša je pobegao odmah posle majčine sahrane, a Vojin je doživeo nervni slom. Posle nekoliko meseci, Toma je premestio Vojina u Ljubljani, u privatnu ustanovu. Koliko zadnje znam, njemu je mnogo bolje i vratio se kući, ali nikada neće da priča o svojoj majci.“
„Zašto se ubila?“ „Rekla si nešto o tome kako je život bio previše za nju, ali sada mislim da ima više od toga.“
