„Zašto? Ako je cilj da se zbliže,zašto sve to ide dođavola?“
„Privezak njih zbližava, ali kada se čin u potpunosti izvrši, oslobađa svoj uticaj. U tom trenutku više nema uticaja i one su ostavljene da se nose sa posledicama. Katarina i ja smo i dalje želele svoje sinove, a i oni su želeli nas. Sa drugima, nažalost, čula si šta se desilo.“
„Kako mogu da se toga rešim?“
„Ne možeš. Ne dok ne…“
„Nemoj ni da kažeš.“ odbrusila je Vesna „Ne zavodim svog sina a čak i da pokušam, on nije zainteresovan za mene.“
„Vesna…“
„Otići ću. Ako se spakujem i odem, otpašće mi sa vrata i izgubiće se, zar ne?“
„Nećeš otići“, jednostavno reče Renata. „Preblizu si da bi te pustilo.“
„Izvini?“
„Vesna, ono što ti sad kažem neću tražiti od tebe da odgovoriš jer sam sigurna da ne bi mogla da priznaš da sam u pravu. Zato ću to jednostavno reći, a ti ćeš u srcu znati da li sam u pravu.“
„Samo napred, završi s tim.“
„U nekom trenutku, pretpostavljam da si posle smrti tvog muža imala seksualne misli o Vanji.“
„Gluposti! Ja…“
„Rekla sam da ne moraš da priznaš. Ali kažem to da bi shvatila zašto je ovo neizbežno.“
Vesna je osetila kako joj se stomak steže na tu reč. Koliko god ludo bilo, dešavalo se i ranije i Renata je tome svedočila svaki put. Ako je mislila da će se nešto desiti, nije mogla to jednostavno da odbaci.
„Možda je to bila prolazna misao ili iznenadna iznenađujuća fantazija kao što je to bilo za mene. Možda si videla nešto što nisi smela. Nešto što bi te navelo da svog sina vidiš kao muškarca, a ne kao dečaka i ne kao svog sina.“
Vesna je pogledala dole u sto i znala je da je mogla jednostavno da prizna da se to dogodilo. Da je gledala Vanju sa Ivanom i da je to imalo uticaj na nju kojeg se stidela.
„Šta god da je bilo, moć priveska je povećala tu želju u tebi i približava te onome što on, i ti, želite.“
„Ne želim svog sina“, insistirala je Vesna. „U redu, bila sam frustrirana i imala sam trenutak slabosti zbog nečega što sam videla. Pomislila sam nešto što je bolje da ne izgovorim, ali to se desilo samo tada i nikada više.“
Renata je podigla obrve. „Znači, videla si nešto i nakon toga nikada više nisi pomislila na to? Ne verujem u to, ali rekla sam da te neću pritiskati . Činjenica da privezak utiče na tebe govori mi da sam u pravu.“
„Dakle, kažeš mi da nisam mogla ništa da uradim. Da nisam mogla da kažem Vanji da uđe u auto i da jednostavno odemo odavde kući.
„Nešto bi se dogodilo zbog čega ne bi otišla“, odgovorila je Renata. „Ne mislim to na zloslutan način, ali bi se predomislila ili odlučila da sačekaš još malo.“
„Zašto se Vanja ničega ne seća?“
„Žao mi je?“
„Pošto si videla kako se ovo odvija ranije, neću se pretvarati da se ništa nije dogodilo. Bilo je par, da tako kažem, incidenata. On ih se ne seća, ali ja se sećam.“
„Zato što je privezak vezan za tebe, a ne za njega. Ono, i ti kroz njega, ste, takoreći, podstrekač . Pretpostavljam da je Vanja pravi sin, ali kada dođe u kontakt sa kamenom, veoma je otvoren prema svojoj majci kao ljubavnik.“
„Ali zašto? U ovom trenutku priznajem da to utiče na mene, ali kako može tek tako da aktivira taj prekidač kod Vanje?“
