Vanja se iznervirao i rekao je da njoj takvi detalji ne trebaju i zašto bi, dođavola, uopšte želela da zna? Vesna je u tom trenutku to pustila da prođe, i nakon što se izvinila što je probudila sina, prevrnula se i pravila se da ponovo spava.
Na svoje olakšanje, čula je kako se Vanjino disanje vraća u spor, težak zvuk sna. Imala je užasnu pomisao da se nada da neće podići prste na lice pre nego što ih je oprao. Šta bi, dođavola, pomislio ako bi to učinio i osetio njen miris na sebi?
Vesna je gledala u sat ne mogući da veruje da je tek ponoć. Do jedan sat ujutru, ponovo se ustala iz kreveta i sišla dole. Napravila je kafu, zgrabila tašnu i sela na kauč.
Izvadila je karticu sa imenom Katarina koju je Filip dao, a zatim i mobilni telefon. Bilo je prekasno da nekoga pozove. Ali Vesna je osećala da će, ako sačeka do sutra, naći izgovor da je ne kontaktira.
Uprkos svim čudnim događajima poslednja dva dana i jezivoj ogrlici koju još uvek nije mogla da skine sa vrata, Vesna nije želela da juri nekoga da bi slušala priče o duhovima. Ali upravo je imala seksualni odnos sa svojim sinom i dokaz je bio tu, svuda po njenim grudima, da to nije bio još jedan živopisan san.
Zašto se nije sećao? Bila je oduševljena što se nije sećao, ali zašto? Vesna je izvukla malu svesku koju je uvek nosila sa sobom i nešto je napisala. „Da li privezak briše sećanje?“ Zastala je i dodala. „Da li privezak budi želju kod Vanje?“
Vanja se nije ponašao na nikakav neprimeren način osim ako nije bio u kontaktu sa priveskom. Čim je to dodirnuo, pretvorio se u jednog od likova iz onih filmova o majci i sinu. Onda je zaboravio na to. Pa ipak, Vesna je imala te misli i bolesne želje i sećala se svega što su uradili.
Sada su se dogodila tri takva susreta, svaki je postajao sve gori. Postojao je samo jedan način da odu dalje od onoga što su sinoć uradili, a to je bio da urade nezamislivo i da ima seks sa svojim sinom.
Ta misao je navela da pošalje poruku Katarini. Nadala se da je neće probuditi i da će moći da odgovori ujutru. Rekla je jednostavno. „Zdravo, ovde Vesna. Upravo sam se uselila u kuću u ulici Meseceva dolina i Filip je rekao da želiš da razgovaraš sa mnom. Izvini što kasnim. Nadam se da ćemo se čuti sutra.“
Vesna je spustila telefon i vratila se svesci, navodeći sve stvari koje je odlučila da istraži dok je ležala tamo sinoć. Iznenadila se kada je telefon zazvonio i podigla ga je da vidi odgovor.
„Zdravo Vesna! Ne brini za vreme. Veruj mi, ne iznenađuje me što mi šalješ poruke ovako kasno. Većina stvari se dešava tamo noću. “
„Mogu li da te pozovem?“ brzo je odgovorila Vesna.
„Izvini, ali ne. Nisam sama i ne želim da me neko čuje. Da li bi želela da se nađemo sutra u gradu? Suzanina pekara ima fantastičnu kafu i obično je tiha posle jutarnje gužve.“
Vesna je sutra imala sastanak sa svojim novim poslodavcem i pitala je Katarinu da li odgovara da dođe u jedan sat? Ona je odgovorila da je u redu i da je oduševljena što će razgovarati sa njom. Dodala je da se ne brine, da ima razloga da veruje da Vesna i Vanja nisu u opasnosti, već da jednostavno moraju razumeti šta se dešava.
