“Dosta bre više gledaš tu malu”. “Svaki put kad je sretnemo dobro je ošmekuješ” “Misliš da sam idiot, pa ne vidim kako merkaš njeno dupe”, “a i ta kurvica kako te samo gleda” prekori me Vesna. I zaista cesto smo u poslednje vreme naletali na tu malu iz mojeg ulaza. Ta mala šatirana srednjoškolka živela je na cetvrtom spratu sa starijim bratom i majkom koja je cesto bila u Novom Sadu da pomaže drugoj cerki oko deteta. Ponekad bi se javila “Zdravo komšija”, na nacin ko što to rade bezobrazne klinke, gledajuci te pravo u oci i vrteci pramen kose. Ali kad bi me videla s Vesnom samo bi mi uputila mali zagonetni smešak.
Nekako od tog trenutka (to sam skontao kasnije) odnosi izmedu mene i Vesne postadoše pomalo zategnuti pa se dešavalo da se posvadjamo oko neke sitnice.
Bio je osmi mart i Vesna je trebalo da svrati kod mene, pa da posle idemo negde u provod. Zvonila je na ulaznim vratima i cekala da joj otvorim, što beše neobicno jer je imala cak i kljuc od stana koji sam joj nedavno dao. “Cao sreco, gde si do sad” pozdravih je. “Tu sam” odgovori hladno, a zatim jedva i da pogleda buket cveca i poklon za nju. Ocigledno joj je nešto pokvarilo raspoloženje, ali nisam znao šta. To vece nismo se baš lepo proveli.
Posle par dana vracao sam se s posla i cekao sam lift kad natrcah na Milenu (tako se zvala mala). Udosmo u lift, pritisnuh cetvrti, pa osmi. “Ideš iz škole?” upitah. “Mhha” potvrdi, “Izašla sam malo ranije, nego super vam stoje te nove farmerice, baš dobro izgledate danas”. Samo se nasmeših, cak možda malo i pocrveneh. Lift je stao. “E pa stigli smo, ajde cao i pozdravite Vesnu” namignu i zatvori vrata.
Otada je prošlo još desetak dana, odnosi izmedu mene i Vesne bejaše sve hladniji, redje je i dolazila. Nismo vodili ljubav možda celih mesec dana, ili je bolela glava, ili je dobila, ili se posvadjamo. Neko je zvonio. Otvorih, kad ono Milena. Zacudih se.
“Cao komšija, jel tu Vesna?”.
“Nije, mogu li da ti ja nešto pomognem” upitah.
“Pravim neki kolac, pa mi nestalo brašna, a prva komšinica nije tu” rece djavolski me gledajuci.
“Ajde udji sad cemo da potražimo”.
“Hajde na kratko” rece.
“Voliš da spremaš slatkiše?” upitah otvarajuci tražeci kutiju s brašnom.
“Ponekad, ali brat voli kolace, ustvari voli sve slatko”
“A ti ko dobra sestrica gledaš da udovoljiš bratu”
“Uvek. Niste ni u stanju da zamislite šta bih sve uradila za njega”
“Dobro se slažete”
“Da”
Nadjoh kutiju i okrenuh se njoj. Nagla se preko naslona kuhinjske stolice i gledala slike s neke proslave. Nosila je žuti kožni minjak, guza je bila više gola nego pokrivena i mogla je da se nazre riba upakovana u bledo ružicaste gacice. Obuzdah nekako svoje nagone. Neodoljiva želja da uhvatim te guzove i nabijem batinu medu njih zaokupila je sve moje misli. Premeštajuci se s noge na nogu kucka me još više izazivala.
“Zgodni ste, narocito Vesna. Nije cudno što muškarci umiru za njom”
“Otkud ti to, uostalom odakle se vas dve toliko poznajete?”upitah
“Odakle, pa iz lifta uglavnom”, odgovori.
“Nego jel vam se svidja moja mindušica” upita me pokazujuci sitnu dijamantsku tackicu u desnoj nozdrvi.
“Interesantno, verovatno to i nije jedino mesto gde si znaš vec šta?”
Ona se samo davolski osmehnu.
“Idem sad. Hvala ti” rece i uze posudu za brašno koju je ponela od kuce.
