Umesto nagore kuci, podoh naniže ni sam ne znam zašto. Na prvom spratu naleteh na Milenu koja je izlazila iz broja 2.
“Otkud ti. Bled si ko smrt. Šta je bilo?”
“Zaboravila si novcanik”
U momentu je shvatila sve.
“Rekla sam ti ja”
“Idem da kupim nešto. Vidimo se” rece uzimajuci novcanik pa produži niz stepenice. Slegoh ramenima i ostah na stepeništu ne znajuci na koju stranu.
