– Mislim da dugujem izvinjenje za ono sinoć – rekao sam bez pozdrava
– I više od izvinjenja – odgovorila je odsečno. Već tada mi se učinilo da nešto nije kako treba.
– Moj posao nije lak. Treba sve to postići. Morao sam da požurim….
– Kretenu! Ne mislim na to što si otišao! – prekinu me – mislim da mi se polovina onih debila sinoć smejala zbog tebe – gledao sam je zbunjeno
– Pa tek kada sam krenula da preuzmem nagradu osetila sam kako mi se nešto sliva niz noge. Da li možeš da zamisliš blamažu? Primam nagradu i stojim kao kreten dok mi se tvoja sperma sliva niz butine i listove!
– Pa mislio sam da si osetila…. – pokušah da se izvadim
– Ma mislio si ti, samo pogrešnom glavom – reče i ja se nasmejah
– Kretenu, tebi je to smešno. Da li ti uopšte znaš ko je sve sinoć bio na koktelu? Pa zamisli da se sve to dešavalo tvojoj ženi? – ja sam se i dalje smeškao kao neki šmeker
– Smešno ti je? E pa neće tako smešno da ti bude kada tvoja žena bude saznala za razlog tvog osmeha
– Zašto misliš da bi ti poverovala? – upitah je pun samopozdanja
– Pa kako bih inače znala da si obrezan i da imaš ožiljak na dupetu? – U trenutku mi je nestao osmeh sa lica. Na dupetu sam zaista imao ožiljak. Ne tako veliki, 2-3 cm. To je bilo još iz detinjstva, kada sam preskao komšijsku ogradu.
– Ma daj. Šta ti imaš od toga ako njoj kažeš? – pokušao sam da nešto napravim
– U pravu si. Nemam ništa, ali ćeš i ti malo da osetiš poniženje.
Reče, okrenu se i ode. Pomislio sam da će se na tome sve završiti. Posle par minuta ponovo mi je prišla.
– Dodji na terasu za čas – reče kratko – Nešto sam razmišljala. Upravo sam se kresnula sa jednim od konobara – već sam iskolačio oči. Srećom, ovog puta moj jebač nije svršio u meni. Ipak, svoju alatku obrisao je mojim gaćicama. – reče i pruži mi nešto u ruku. Osetio sam da su skoro mokre.
– To su moje gaćice. To što si upravo osetio su moji sokovi pomešani sa njegovom spermom. Hoću da odeš u toalet, da skineš svoje gaćice, da navučeš ove i da mi doneseš svoje. U suprotnom, tvoja supruga bi mogla još večeras da sazna za našu malu avanturu.
Gledao sam je nemo. U rukama mi se već ljigavilo.
– Ma daj. Nisam namerno…
– Ne interesuje me da li je bilo namerno. Ovo što ćeš ti da osetiš neće biti ni delić onoga što sam ja osetila sinoć. Imaš 5 minuta da uradiš ovo što sam ti rekla. Vreme već teče.
Ubedjivao sam se sa njom još neko vreme ali sam iz njenog pogleda shvatio da nema mesta pregovorima. Stavio sam gaćice u džep od sakoa i uputio se ka toaletu. Čoveče, šta će ovoj kučki još da padne na pamet? dok sam oblačio njene gaćice razmišljao sam kako da izbegnem eventualni Anin pokušaj da mi zavuče ruku u gaće, pošto to ima običaj da radi. I dalje me je čekala na terasi. Pružio sam joj svoje gaće i ona ih samo brzo ubaci u svoju tašnu.
– Ok, da vidimo šta još da uradim da bi se i ti osećao kao ja? u stvari, mislim da sam se upravo setila! Čućemo se kasnije, ćao. – reče i ode ka kuhinji.
Ja sam se vratio do svog stola. Ana je primetila da nisam baš u najboljem redu, ali sam je slagao kako sam upravo saznao da je jedan moj prijatelj teško bolestan. Dok smo razgovarali Ana je izula svoje cipele i stopalom mi češala medjunožje. Ovo često ima običaj da radi, ali sada sam se plašio da ne provali šta imam na sebi. Posle nekog vremena konobar nam je doneo neke kolače.
