Svoju buducu zenu sam upoznao na cudan nacin . Nenadano i u situaciji kada se najmanje moglo ocekivati to . . Imao sam operaciju nosne pregrade i sve u svemu , rutinski rad od petnaestak minuta za hirurga koji zna znanje .
Ostao sam lezati u bolnici u Zemunu jos nekoliko dana , mada sa baburom od zavoja na nosu , já sam se osecao potpuno zdrav .
Iskren da budem , zene u uniformi , policajke , medicinske sestre i stjuardese , vazile su meni kao posebna slabost i sad mislim da je to osecanje izazvano dozom mazohizma u meni . Verovatno ta nadmoc sto izbija iz njihovog poziva jer policajka moze da hapsi ,stjuardesa da se smeje i kad se avion gotovo raspada usled turbulencije , dok medicinska sestra jeste tako samouverena i neustrasiva , iako gleda smrt koja prebiva u bolnicama i nosi jednog po jednog pacijenta zauvek .
Tako je meni naravno zapala za oko jedna mlada i vitka , prelepa devojka na praksi . Já sam tada presao dvadeset i trecu godinu a ona je zavrsavala medicinsku skolu . .
Bitne stvari u zivotu kao predodredjene idu glatko i bez otpora . . Cesto je dolazila do mog kreveta i cinila nesto ili me pitala kako se osecam a ponudila mi je i cokoladu . . Brzo sam shvatio da je pazljivija prema meni no prema drugim pacijentima , tako da mi je ulila energiju i zelju da se setam hodnikom i kada mi nije do toga i da je trazim .
Uoci mog izlaska , dan pré , te noci , ostala je dezurna . Primetio sam da je usla u kancelariju za sestre i posao sam za njom . . Gledala se u ogledalo a kada sam já usao , okrete se , zabaci duge smedje kose da me bolje vidi i nasmeja se . .
Cinilo mi se da me ocekivala .
– Setas ? Nespavas ?
– Kako da spavam kad si ti tu ?
– Zbog mene nemozes spavati ? Da odem ?
Smesila mi se a oci joj blistale , plave kao nebo .
Prisao sam joj i nezno je privukao sebi a toplina njenog tela se prelivala u mene . Nisam je poljubio niti sam mogao ali mi je njena glava prijala na mom ramenu . .
Otpustila me je brzo ali nezno .
– Mozda naidje neko !? Nemoj .
– Mogu li te cekati sutra pred bolnicom ?
– Ne znam ? Vikend pocinje sutra i putujem kod majke na Kosovo .
– Kako putujes ?
– Vozom .
– Sama ?
– Da sama . Uvece .
– Onda i já idem sa tobom !
– Ali gde ? Ne mogu …
– I vracam se potom . Jedino hocu da se bolje upoznamo i provedem vreme sa tobom .
Dok je voz klaparao celu noc kroz Srbiju , mi smo sedeli jedno uz drugo u kupeu , stisnjeni , drzeci se za ruke , zaljubljeni .
Neki dedica i bakica , bili s unam saputnici ali stari , iznemogli od zivota i svega sto on nosi.Brzo su zadremali .
Noc je bila nasa . Zedno smo se ljubili do Peci . . Sastav medju njenim nogama vreo i kroz farmerke vlazan stezao sam ,dok mi ona ne odgurne ruku i tako ko zna koliko puta . U pogledu njenom sam citao :
– Znam sta bi hteo sada da cinis . Ne . Ne sada . I já to hocu ali budi strpljiv .
San nas je savladao . Nekoliko puta sam se budio . Ona je spavala sa glavom na mojim grudima . .
Jutro nas je docekalo jos zednijih usana .
Dedi izmice stap o koji se upro sedeci . Prosnu se iz sna . I mi postasmo pristojni .
Tako je pocela nasa veza i cinilo se da nikada nece prestati .
Obavezno nastavak…a normalno da svaka vise voli salamu od sargarepe 😉